Istočnik

Стр. 70 ИСТОЧНИК Бр. 5

око себе и морам рећи, да још нигда нијесам видио толику масу свијета на догледу ив тако свечану тишину какву тада виђох и осјетих. У пространом гуЕЈну и дворишту стајао је човјек до човјека; по сламама, споредиим »градама, околпим кућама и по дрвећу бијаше толико свијета, да нијесазм могао ни видјети на чему стоје и леже. Цијела по■јава бијаше вели^анствена. Оии, који знају рачунати, кажу, да је бнло преко 10.000 љуљ.и. У тој свечганој тишини свршено је најпре водоосвећење за ону дјечицу, која не Гбијаху к]>штена, а у своје вријеме ће се крстити и прога је благосло »в110 народ сакупљени. За тим је отпочела божанствепа литургија, на којвзј је чииодјејствовало десет свештеника и ^акон. Тишина она на поч етку не бијаше за цијеле свете литургије ничим помућена. На очимга, многих могао си видјети сузу радосницу, која потиче из оне милине, коју осјећа побожна душа у једном од најсвечанијих и најдирљивијих тренутака. И послије принесене бескрвне жртве и причешћа свештенства обављен је чин примања нових вјерних у цркву православну. Но«а браћа наша клекоше на дан им знак, послије лијепе и том тренутку прикладне поуке проте Купусаревића, катихета и јеромонах Михдаило Миловановић и син^ел Видицки успели се на узвишено мјесто, које сл^жаше мјесто амвона и док је прота чнтао молитву иримања, њих двојица су држали отворено Јеванђеље над главама оних, којје је у тај мах света правосиавна црква у њедра своја иримила. Тренутгак овај бијаше дирљив и ријетко коме да се ненаводњише очи у тај мах. Невини погледи дјечице око родптеља; весела лица одраслије д_,јеце, дјевојака и младића, озбиљна лица и дубока побожност и сузе сзтаријих натјераше и мени сузе, н ја се Богу захвалих што ми даде у г^отвоту моме да дочекам ову ријетку радост и срећу. Вјерујте ми, драп^и уредниче, да је било тренутака, да сам здраво занесен био. Из з»аоса тога ме је тргло устајање нове браће наше и ја се си1јох са дтругом својим са мјеста на коме држасмо свето Јевав^јзље. За тим су нова браћа исповнједила вјеру своју, нзговорив за протом ријеч по ријеч символ никео-цари1 радски и послије тога је отпочело мнропо мазање свих, који још но бијаху миропомазани и причешћивање свијуу, који пре^оше у вјеру нашу. Жалим свакога, ко није био да види онјг' душевну журбу са којом су долазили светом причешћу. Мајке на» рукама носе дјецу, а дјечица невина задивљена шта се то збива, пргилазе светом причешћу, старци од седамдесет година падају ничице гжред светим путиром и послије причешћа не могу да одвоје усана са њега проливајући сузе радости. Причешћивали су петорица свештеншка и «а 3 Д часа све је било готово. Свакога, који се