Istočnik

Бр. Б

ИСТОЧНИК

Стр. 71

причестио записао је један од писмених људи, који се бијаху нашли. Било је њих, које смо морали одбити од св. причешћа, јер или не бнјаху прешли осамнаест година, или бијаху из оближњих села. Једне смо од т1јх упутили да причекају док дорасту, а друге опет на пут којим су и њихова браћа из Сантова ишла, па ће онда света православна црква и њих радо примити. Жалост је било погледати како са тугом одлазе непричешћени, али колико толико утјешени." Овако се дакле завршио овај значајни и свечани чин, у ком је духом с радошћу учествовао цио српски народ. Послије извршеног прелаза ступиле су на дневни ред фактичке потребе наше нове браће, т ј. питања: о свештенику и учитељу, о подизању зграда за цркву и школу, те је у томе погледу, како „Српски Сион" јавља^ оно, што је најнотребније већ учињено. Високопречасни протојереј госп. Филип М и л о ш е в и ћ, умировљепи професор наше богословије у Рељеву) примио се, да нову паству руководи на стази св. православља, а госп. Стеван Илкић одређен је за привременог учитеља. Њег. Светост српски натријарх Георгије купиће из својих средстава кућу и земљиште у Сантову, гдје би се могла привремено смјестити школа и богомоља, док се храм не подигне, а високопречасни прота сомборски госн. •!>. Купусарезић сазвао је угледније Србе Сомборце ради избора једног одбора, који би скупљао добровољне прилоге за зидање српске православне ц)жве у Сантову. Тако су почеци учињени за прву помоћ нашој новој браћи, а љубав српског народа према њима на ће допустити, да се на ту помоћ дуго чека. Њег. Светост српски патријарх Георгије обратио се и посланицом новој духовној пастви у Сантову, препоручујућн јој чврстоћу у вјери, сталност у нади, истрајност у .нубаии, непоколебиву вјерност према љубљеном краљу и Превишњем престолу и неисцрпиву оданост према домовини. А нова паства, која показа толико сталности у тежњи за сједињење у православној цркви са својом осталом српском браћом, примиће и извршиваће с љубављу и ове очинске савјете свога новог пастира.

Наизден.ено иравославној српској младезки и сваком Хришћанину. Превео и попунио: Јован Иетровић, евештеник-катихета и професор у Загребу. Шта је лакше: гријешити или се кајати? Лако је грајешити, али како је тежав гријех на кангару правде Божје! Тешко св кајати, али како је олакшаи овај труд милосрђем

Религијозно-мора лни листићи