Istočnik

Стр. 150 ИСТОЧНИК Бр . 10

свијета, 6 духовима иакости испод неба (Ефс. 6. 12). Похота тјелесна то је огањ, неугасими и непостојани, — то је љути и бијесни пас: гони га хиљаду пута, и он ће те по хиљаду пута иапасти и неће одустати. Жесток је пламен живога угљевља, но пламеи похоте још је гори, још је силнији: немамо ми никада одмора од тога рата, никада немамо мира док живимо на земљи: стална је наша борба, непрестани подвиг, да би и добили за то вијенац." Тако суди златоусти учитељ. Заиста је умртвљавање грешних страсти мучеништво без крвопролића. Је ли и сад могуће бити мучеником? Отац Атанасије рекао је: „Неки између вас говоре, да сад нема гонења, па нема ни мученика. Није истина. Осјети мучење савјести, умри због гријеха, помори уде своје, који су на земљи (Кол. 3. 5), осијеци жеље и бићеш мученик добровољни. Мученици се борише с мучч тељима, царевима и кнезовима; и ти имаш мучитеља — а то је ђаво цар гријеха; имаш и кнезова — гонитеља, то су демони. Негда су им нодизали храмове и постављали жртвенике, и пред сваким су идолом свршавали службу: знај, да и сад има у души храмова и жртвеника, има и умишљени идол. Храм — то је незаситљива пожуда, жртвеник, јесу грешне жеље; а идол — грешне страсти. Кога је прогутала блудна похота, ко проводи цијело вријеме у задовољавању тијела, тај се већ одрекао Исуса и клања се идолу. Тај његов идол — јест мрска тједесна страст, исто, што је код незнабожаца Афродита. Ко је побијеђен гњевом и срџбом, и не угушује у себи те бијесне страсти, тај се одрекао Исуса и клања се своме гњеву, — а то значи, да он служи незнабошкому идолу — Марсу. Ко је среброљубив, затвара срце своје за брата свога, и тај се одрекао Исуса и служи идолима: он се клања твари мјесто творцу, јер је среброљубље, по ријечима апостола, корјен свакога гријеха, и његов је бог —- незиабошки идол Аполон. Ето, ако се уздржиш и сачуваш од бијесних страсти, од грешних жеља, то ће да значи, да си ти погазио идоле, одрскао се невјере и постао мучеником.

Дјелатност св. Јована Крститеља. Крштеше Исусово. Из дјела П. Дидона: Исус Христос. (Свршетак.) Година 27. ближила се крају; дога^ај, који ћемо описати, догодно се отприлике првих дана 28. године. Галилеја, као и све друге иокрајине, била је пуна именом св. Јована Крститеља; Галилејци слијеђаху за Јудејима, вођени истим узроком и долажаху му, да и они од своје стране приме крштење.