Istočnik

Стр. 382

источник

Бр. 23

трговац, и нашљедници истјераше богаља из топла угла на улицу. С топлим сузама оде богаљ на гроб свога добротвора, и, исплакавши се до миле воље, од туге заспа на гробу. И гле, у сну му се јавља покојни трговац и пита га: „За што ти тако плачеш, Стеване Илићу ?" — „А како да не плачем, одговори он, кад су врата од ваше куће од сад за мене затворена. Како ћу ја сада без вас до смрти живјети?" — Мртвац уздану дубоко и говори даље: „Ако су ти врата моје куће већ затворена, а ти иди у четврту кућу десно од мога дућана, тамо живи трговац (рекавши му и име); иди к њему и реци: „Ради оних црвенпх јабука, за које ти знаш, дај ми три тисуће рубаља": и он ће ти дати, и дотећи ће тп док живиш, само се моли за моју душу". Пробуди се Стеван Илнћ, прекрсти се и оде одатле, куд му је речено Дође у означени дућан, и нађе тамо велики метеж: неко мјери матернју, неко броји новце, неко записује. Не без страха приђе он к самоме господару, који сје^аше за великим чекмеџетом и гледаше. како му његово богатство расте очевидно. Спазивши богаља трговац се подиже, и пружи му новац. Ободрен његовом добротом, богаљ му рече, да је видио такав сан, који не смије ни приповиједати, да му се приснио покојни шегов добротвор, и рекао му то и то. — Трговац слушаше богаља пажљиво, за тим се прекрсти и рече: „Не само три тисуће, већ да је покојник рекао да ти дадем десет тисућа ради црвених јабука, и тада би ја драговољно дао!" И заповједи своме помоћнику да одмах одброји три тисуће рубаља. Не видјевши никад у себе толико новаца, богаљ паде трговцу пред ноге и рече: „Под ни по што не ћу се дотаћи тих новаца, док ми не кажете, какве су то црвене јабуке, ради којих вам није жао толике своте!" И трговац му приповједи све ово: „У младости мојој био сам јако сиромашан, и продавао сам јабуке на копјејке. Покојник је често куповао од мене јабука, само да имам већу корист. Једном падаше киша као из кабла. Ја сам покисао до коже и страшно сам озебао; цијелога дана нијесам. ншнта продао, тако да у вече нијесам имао за што нп хљеба да купнм. Идем улицом и вичем: црвених јабука — лијепих! Покојник ме опази кроз прозор и зовну к себн. Уђем у двориште, а оно пуно гости: бјеше то дан његове свадбе. Не смијем да униђем у палату, осврћем се — а гле, он излази главом сам. „Бпједни Никола, вели он: за што ти код таквог пљуска пе сједиш код куће?" Ја му рекох, да данас још нијесам ништа окусио, — јер ништа нијесам продао. Он узе од мене корпу и јабуке и рече: „Причекај овде!" А сам однесе јабуке у палату. Тамо га опколише гости с питањем: шта то значи? А он одговори: „Мн браћо овде пирујемо, а трговац ових јабука још