Istočnik

Бр. 23

ИСТОЧНИК

Стр. 381

доћи твоја милостиња у руке оних, који је највише требају? Да ли ће бити од користи ономе, који је добије? Не ће ли му она бити на штету? Не ћеш ли ти одговарати Богу за ту штету? Ах, колико се тепе данас по свијету несрећних пијанаца, који носе своје новчиће, сабране у име Божје, у крчму, и попију их, губећи тако душу своју! А ево поред тебе, у убогој собици гури се гдјекоја сирота удовица са сиротом дјецом, или не, гдје у мрачном углу лежи ббни сусјед, који већ од неколико дана није имао топле собе, у кога се већ и грло осушило од несноене же^е, а без комадића свакдањега хљеба . . . А ти не видиш те сироте, не помажеш ју сами за то, што ти сиромаси немај)/ снаге да просе, или се уздржавају од стида да објесе торбу и пруже руку пред твојим прагом . . . Ах, брате мој, сад се права сиротиња ријетко појављује на улицу, њу треба тражити, тражити по мрачним угловнма... Не желиш да ти кажем: не дај ни новчића тима несрећним пијаницама, да им тај новчић не послужи на погибао; видећи твоју добру намјеру — да помогнеш, како можеш и знаш, ближњему, — Бог не ће допустити, да се то догоди; ти ћеш сам знати, гдје је твоја лепта нужнија, гдје ће она, као добро зрно донијети плода .. . Још ћу и то рећи: није ли боље мјесто милостиње понудити несретном пијаници лијеп савјет, загријан братском љубављу, дјеловати на његову савјест, наговарати га да се прими поштена посла, понудити му према снази и какав посао, побринути се, да се нсправи ... Ко зна! Можда ће се покренути његово срце ријечима саучешћа; можда ће се он усилити па ће одбацити, уз помоћ Божју, штетну навику... Ето, то бп била од тебе права хришћанска милостиња! -— А ако не можеш учинити тако дјело братске љубави према несретному пијаници, а ти се ипак не задовољи новчаном потпором: нди даље тражи човјека сиротна, али тријезна и поштена, дај му прилику, као ште се каже, да стане на своје ноге, да се лати господарства, да се бави послом, за који је он способан. Ето, то ће дјело бити заиста а,обро; оно не ће остати без плода; тај ће се човјек цијелога вијека сјећати твог добра, увијек ће се за тебе Богу молити, а пружиће му му се и згода — да и сам буде рад да учини слично добро дјело другом сиромаху. Ево приповијетке једног доброг старца; из ове приповијетке види се, ди душа човјечја и послије смрти љуби оно добро, које је чинила на земљи, и ако га не може сама учинити, она жели, да га чине блиски њој људи. У неком граду живљаше један трговац, колико богат толико и побожан: трудио се да помогне сваком сиромаху, никоме није ускратио ни новаца ни добра савјета. Он је удомио једног немоћног богаља, хранио га и одијевао. Умрије добри