Istočnik

Бр. 1 и 2

источник

Стр 25

институција. Главни разлог угсинућу цедибата као да је тај, што је огромна маса народа у јужној Америци без свећеника, пошто данагања омладина америчка, због целибата, неће да се посвећује свећеничком сталежу и чину. Папа, имајући ово у виду, а саслушавши претходно мишљење епископа јужно-америчких, у Риму искупљених, дозволио је женење латинском свећенству у Америци, препоручујући им и опет, да је достојније и узвишеније у целибату живјети. Калуђерице ковачл. Како пише један енглески лист, у јужној Африци, тамо гдје се сада бију Енглези и Бури, има једно калуђерско друштво, које и занат ради, који је необичан у жена. Да би римску вјеру шириле и у јужној Африци, неке калуђерице населе се близу Кинг Уиљемс Тауна у Капландији. Али их тамо нерадо гледаше и Бури и Енглези. Због тога купе оне пространо добро, па како су тамо орачи и копачи ријетки и екупи, јер сваки трчи да вози злато и дијаманте, то се калуђерице саме латише орања и копања. Један пут им се сломије цртало, па кнко у свој околини не бијаше ковача, то калуђерице набаве у Капштату све што треба за грађење и опремање ковачнице, Узеше једнога ковача да их учи, и енергичне калуђерице научише од њега ковачки занат. Оне нођоше и даље. Видећи да се ковачки посао добро плаћа код Енглеза и Бура, оне саградише потпуну ковачницу са зиданим димњаком, намјесте добре мјехове, енабдеју се свиме, што треба и тако се удесе, као манастир женских ковача. Ко онуда пролази, тај види думне у њиховом угаситом одијелу, како копају, ору и коње погкивају. У свој околини иознате су калућерице ковачи у манастиру св. Доминика, као особито вјеште у занату. (I Г< ((

КњиЉевне вијести. Српскн Сион. Год X. Недјељни лиет за црквено-просвјетне и автономне потребе српско-пр*вославне митрополије Карловачке. Са благословом св. Синода. Власник: Бзег. Светост српски патријарх Георгије. Уредник: протопрезвитер Јован Јеремић. „Српски Сион' 1 излази сваке недјеље на цијелом табаку. Цијена му је за Аустро Угареку, Босну и Херцеговину на годину 8 круна, на по године 4 круне, а на четврт године 2 круне. За стране земље: на годину 10 круна. Поједини бројеви 20 филира. Претплата огласи, стјечајени и рекламације шаљу се администрацији, а остали рукописи уредништву „Српског Сиона" у Карловце. Штампа: (Јрпске манастирске штампарије у Ср. Карловцима. 1900. Српски Пчелар. Год, IV. Илустрован орган „Српске Пчеларске Задруге". Заштитник листу : Његова Светост патријарх српски Георгије Бранковић. Главни уредник: Јован Живановић. Одговорни уредник : Пван Маширевић. „Српски Пчелар" излази један путмјесечно. Цијена је листу на годину 4 круне или 5 динара. Претплата, огласи, рекламације, рукописи и све што се тиче уредништва шаље се уредништву „Српског Пчелара" у Ср. Карловце. Влаеници: Јован Живановић и Иван Маширевић. Штампа: Српске манастирске штампарије. 1900. Привредиик. Год. Ш. Орган савеза српских земљорадничких Задруга. Власник и издавалац: Савез српских земљорадничких задруга у Аустро-Угарској (као задруга). Одговорни уредник: Пера Кристић, „Привредник" излази 1. и 3.