Istočnik

Стр. 24

ИСТОЧНИК

Бр. 1 и 2

тиме ову свечаност завршило. Иза овога отишло је Његово Високопреосвештенство у пратњи госп. Петре Т. Петровића, подградоначелника и уваженог грађаншта у конак, гдје се Његовој Преузвишености Господину барону Апелу, ц. и кр. гене ралу коњице, те поглавару земље, у име српско-православног народа и свештенства на приеуству, којим је Богојављенска свечаност увеличана, најтоплије захвалило. — Тако је обављено у нас велико, Богојављенско водооевећење, те побожни народ окропљен св. водицом, разишао се оснажен и окријепљен вјером домовима својим. Светосавска прослава у Сарајеву. Као и сваке, тако је и ове године прослављен дан св. Саве, првог српског архиепископа и просвјетитеља широм пијеле домовине наше, најсвечанијим начином. Српски народ појима потпуно важност св. православне вјере за свој народни опстанак, па по томе зна и да цијени заслуге оних, који му улише љубави и оданости према св. вјери православној, оних, који сав живот свој посветише срећи и напретку његовом. Осјећпјући неизмјерно поштовање и благодарност према свом проевјетитељу светом Сави, српски је народ саучешћем својим у прослави доказао, да зна уважавати евоје великане. Послије Богослужења освјештаване су „Водице" по школскпм зградама, а у вече држата еу „Светосавска сијела" са одабраним програмима. Овдје у Сарајеву св. литургију служио је Високопреосвештени Господин митрополит Николај са члановима конеисторијалним и два ђакша, а послије службе освјештао је „Водицу" у дворани српско-правоелавне школе, којом је приликом госп. Марковић, учитељ у српским школама, са патриотским одушевљењем и пјесничким заносом говорио о важности св. православне вјере за српски народ, и о важности св. Саве за св. православну вјеру и народну просвјету. И удржавним училиштима, у гимназији и препарандији, освјештане су „Водице" и држани сходни говори. Послије говора дијељено је кољиво, чиме је овдје завршена ова лијепа прослава. Светосавска прослава у Рељеву. Дан првога српског архиепископа и просвјетитеља св. Саве свечано је прослављен и у богословском училишту у Рељеву. Послије св. литургије, којој је присуствовао силан побожан сељачки свијет, ношена је литија у зграду богословског училишта, гдје је пречасни госп. јереј Станко Жупански, професор обавио чин водоосвећења и свећења кољива. Након водоосвећења и шкропљења држао је пред мноштвом народа говор ученик IV. разр. Јово Јовановић, у којем је лијепо оцртао и изнио заслуге и значај св. Саве по српску цркву и школу. Тога дана у вече одржана је уобичајена забава са пјевањем црквенијех и неколико лијепих свјетских пјесама, које су све умјетнички и на опће задовољство изведене. Нови впјек у Њемачкој по заиовијести самога цара отпочео је са 12 часом нове 1900. године. Почетак XX. вијека обављен је са највећом свечаношћу. Званичне честитке обавише се не као обично у 12 часова прије подне 1,-ог јануара, но у саму поноћ. — Исто је тако са највећом помпом проелављено наступање новог вијека и у Риму, на којој је прослави и сам папа учествовао. Целибат латинског свећенства. Клерикалне њемачке новине „Вжћвсћег ВеоБас1)(;ег" саопћавају заиста сензациону вијест, да је наиме папа дозволио латинском свећенетву у Америци ступање у брак. Прошле године у љето поднијели су јужно-американски епископи папи у Рим молбу, да се латинско свећенетво целибата разријеши. Како Тпсопа, лист у Чили, саопћава, папа је једном енцикликом, изданом 10./22. јула прошле године, безбрачност латинског свећенства у Америци укинуо. У поменутој енциклики речено је, да целибат није Божја, но црквена