Istočnik

Бр. 1 и 2

источник

Стр 27

луци, а по рукоположењу 18. и 20. јула 1882. постављен је и за свештеника Бањалучког. 19. априла 1887. произведен је у Сарајеву од блаженопочившег иитрополита Николајевића за протопрезвитера. Вио је примјеран свештеник, те је уживао повјерење, љубав и поштовање у цијелој Босанској Крајини. К-кчнаА [|<МАТ"ћ! Коста Новаковић, парох Мокрањски, сарајевског протопрезвигерата, преселио се у вјечност 29. јануара о. г. у 50. години живота, а у 20. години своје свештеничке службе. На опијелу у старој сарајевској цркви благоизвољело је началствовати Његово Високопреосвештенство АЕ. и Митрополит наш Господин Николај уз 12 свештених лица, који су покојника свечаним начином до хладног гроба спровели н матери земљи уз многобројно саучешће народа предали. Покој му души!

Јавне благодарности. Приликом смрти мога драгог и незаборављеног супруга покојног проте Вида Ковачевића, који се лицем на Божић, 25. децембра о. г. послије дуге и тешке болести у вјечност преселио, указали су сви његови пријатељи и поштоваоци од своје стран; покојнику пошљедњу почаст у највећој мјери, гато је мени у превеликој тузи за покојником било велика утјеха. Овдашња српско-православна црквено-тпколска општина у споразуму са осталим грађанима из великог поштовања према покојнику одлучила је, да се сав трошак и труд око достојнога сарањивања покојника учини на рачун српеко-православне црквено-школске општине, чиме је раду покојника дала највеће признање. Највиши фактори у земљи изразили су мени брзојавно саучешће у мојој тузи, и то: Његово Високопреосвештенство Госп. мптрополит Никола Мандпћ и дворски савјетник госп. Ђуро Трешчец у име високе земаљске владе. Све овдашње власти, како војничке, тако и грађанске, са свима потчињеним заводима указале су покојнику својим присуством у спроводу од евоје стране високо поштовање. Ието тако биле су заступљене све друге вјерске општине преко својих вјерских поглавица или њихових заступника. Од стране војничке властп присуствовао је спроводу преузвишени гоеи. генерал мајор пл. Витих са официрским кором. Од стране грађанских власти бијаху присутни: окружни престојник, пресвијетли госп. барон Пијус Лазарини; пресједнпк окружног суда, велеможни госп. (,'имон Корнфелд; поглавита гг. котарски престојнпци г. Јован Форкапић и г. барон Ферстл са многобројним чиновништвом. Све поглавице државних завода и школа са потчињеним чиновништвом бијаху у