Istočnik

Отр. 28

источник

Бр. 1 и 2

спроводу. Од стране римо-католичке цркве указао је покојнику почаст са још три свештеника бискупски викар, преч. госп. Августин Менгић, од стране нротестантске општине г. пастор Цвернеман и од стране јеврејске општине рабинер г. Френкл. Осим тога послала је српско-православна црквено-школска општина приједорска г. Раду Стојановића, да је заступа при спроводу. Многи пријатељи и поштоваоци покојникови са стране, изразили су мени брзојавно и писмено срдачно саучешће, од којих не могу да не споменем: срнскоправославну црквено-школску општину Бихаћку; владина тајника госп. ЈБубоја Длустуша; пречасну гг. консисторијалне савјетнике проту Ст. Давидовића, проту Васу Поповића и проту Петра Ђенића; гг. Васу Видовића из Бос. Грацишке, Марка Добројевића из Бос. Крупе, Саву Вукановића из Приједора и многе друге, којима нијесам у стању на посе изразити достојну захвалност. Свима спомеиутим високим факторима, као и појединим личностима, који својим присуством спроводу, пошљедњу почаст покојнику указаше и менл, било писмено или усмено у мојој тузи саучешће изразише, нека је овијем путем како од мене, тако и од моје цијеле породице, изречена највећа благодарност. Осим споменутих фактора и личности задузкили су ме на исто толику захвалност: пречасна гг. свештеници, који се у лијепом броју бијаху сакупили, да покојника достојно испрате до његове вјечне куће, међу којима морам споменути пречагног г. проту приједорског Илију Зеленику, који је спровод руководио и пречасног г. Константина Чавића, професора, који је у своме говору у цркви веома јкиво и дирљиво оцртао зкивот и рад покојников; за тим пресједник ерпско-православне црквено-школске општине Бањалучке г. Тодор Пиштељић, који се у име народа над гробом са цокојником врло дирљивим ријечима опростио, наглашујући при томе узвишеност свештеничког позива, у којем заслужни носиоци црквеног достојанства заслужују од народа највеће поштовање и љубав; — уважено српскоправославно грађанство Бањалучко без разлике сталежа; српеко-православно цркв,пјевачко друштво „Јединство" • учитељско особље српских основних школа, као и сви остали грађани без разлике вјере и народности, који се бијаху у знатноме броју сакупили, у намјери да одаду пољљедњи знак поштовања нашем милом и драгом покојнику. У Б а њ а л у ц и, 31. децембра 1899. Софија Ковачевић српска учитељица. Висока земаљска влада за Босну и Херцеговину, старајући се о срећи, напретку и сваком благу народном у овим земљама, као добра мајка о својој дјеци; настојећи и бистрим оком пазећи да су св. цркве, које том народу припадају, споља и изнутра изгледне и украшене, као што долшгује светим молитвеним домовима, није пропустила нити своје љубави укратила ни од св. цркве у Осјечанима и Кожухама, него ]е благоизвољела милостиво даровати једној и другој цркви, у прошлој 1898.-ој годчна ове црагоцјенв сгвгри и утварп : 2 потпуна свештеничка одјејанија, 2 велика чирака пред часне двери, 2 мада чирака за часну трапезу, 2 велика и 2 мала кандила, једну кадионицу, једну пјатохљебницу, I плаштаницу, 1 полиелеј, 1 путир, 1 ручни крст, 1 дискос, 1 звјездицу, 1 цвијет, 1 кутију за кивот, 1 кашичицу, 1 копље, 1 воздух, 1 покровац, 1 антимис, 1 сасуд за проскомпндију и 1 Трсбник I, дио. А у овој години, 1