Istočnik

Стр. 228

ИСТОЧНИК

Вр. 15

себе Богом Аврама, Исака и Јакова у оно вријеме, када су" они већ били мртви. Но Јехова не може бити Бог оним лицима, која не постоје и савршено су уништепа. Према томе патријарси, ако су и умрли тјелесно, они се ипак налазе међу живима, — живе духовно очекујући дан васкрсења. На тај начин, сви умрли тјелесно за Бога живе духовно (јер „кси тол1§ жики с8тк" — гЉтгс уар а5тф5т6:у вели св. Лука — XX. 38) 5 а ако је тако, то је њему васкрснути их у будућем свијету. Тако св Јован Златоуст, тумачећи одговор Христов Садукејима о васкрсу умрлих вели: „Бог није Бог оних, који не постоје, који су потпуно нестали и који не могу ускрснути, јер није рекао Ја сам био, него Ја јесам Бог живих и постојећих" Ј ), исто тако наилазимо код блаж. Теофилакта : „Бог није Бог оних, којих нема, но Бог^оних, који постоје и продужују биће своје: Он није рекао — Ја бијах, но јесте: јер ако су они и умрли, непрестано живе у нади на васкрсење" 2 ). А такав смисао ријечима Јехове придају и Ориген 3 ), бл. Јероиим 4 ) и Лефт. Зигабен. Док Ориген на основу овијех ријечи изводи и чини закључак само у опће о продужењу живота загробног не закључујући ништа о васкрсу умрлих, дотле ова двојнца пошљедња дају мјеста и томе закључку, Нови тумачи разнолико појимају и тумаче ријечи Јехове, Христом изречене, а као за доказ несумњивог васкрса умрлих 3 ). Једни од њих, као и св. оци и учитељи цркве, снагу и јачииу доказа налазе у том, што Јехова говори о себи: Ја јесам (гф,:), а не Ја сам био (% гју ) други опет у том, што он назива себе Богом живих , а на мртвих, при чему се и једни и други у тумачењима својим разилазе некојим својим особинама и оригиналитетима. Тако н. пр. Еразмо Ротердамски и Малдонат усвајају тумачење св. отаца и учитеља црквених, али међу тим док први цјепка његову цјелину и неповрије^еност, дотле му други измјењује његову спољашњу форму. Када би сви они (Аврам, Исак и Јаков) нестали смрћу тијела, то онда Бог не би рекао, да је Он Бог њихов, но да је био. А ако је он Бог њихов, то, консеквентно, душе њихове живе. Живе дакле и они сами у нади на будући васкрс. Бог је живот, Он није Бог мртвих. уништенпх, но Бог живих" 6 ). Тако вели Еразмо, а Малдонат овако расуђује: „Без сумње, снага и јачина доказа налази се у том, што Бог није рекао: Ја сам био (е%о ап!; е^о егат). но: Ја јесам Вог Аврама, Бог 11сака и Бог Јакова. Но ипак држим, да је смисао овијех ријечи овај : Ја јесам онај, који је учинио завјет са 1) 'Ер|л,у;угГа хб "лат& Мат9-. Ебауу. С тр. 774. 2 ) Толк. на еванг. Мат. стр. 373. 3 ) Цит. код Зсћаш-а, 8. 458. примј. 1. 4 ) Тумач. еванђ. Мат. стр. 332. 6 ) Већ МалЂонат говори о разноликости тумачења ове изреке. Види: Соттеп!. ра^ша 46.3. 6 ) Рагарћгаз. Иоу, ТезЈат. Наппоуег. р. 205.