Istočnik

Стр. 233

цроповиједи, ваљаних и слабијих, али досад још није изречен еуд о њима. А важно је то питаље. са којим се омилитика и њена крптика има озбиљно позабавити, да једаред дознамо, шта имамо, који је правап добар, а који не. Мислимо, да је ово потребно расправити и рашчистити ; доста смо већ лутали, ваља једном увидјети, да није доста само говорити, него ваља знати, како се има говорити, и да за литературу није све једна ствар штамгтање илп нештампање проповиједи, него ваља пазити да се штампа само ваљано и честито. И овдје дакле ватки начело: Боље мање, па боље, него много, па ништа! (Јви се дакако радујемо, кад чујемо, да се тптампа и пушта у свијет нова свеска проповиједи, бар нас то соколи и држи у увјерењу, да се и код нас нешто ради, да и код нас има добрих пастира, који озбил>но схваћају свој задатак, да свештеник није само за то, да церемонише, него и да поучи и изобличи и поведе своје стадо на пут спасења. Али ипак у већини случајева расклапамо књигу са зебњом у срду, јер се бојимо да нас књпга неће задовољити. А бићемо незадовољни зато, што се код нас неозбиљно ради са најеветијпм радом, са проповједништвом. Овладало је мишљење да се све мора трпјети на рабош сиромашне проповједничке лнтератург, алп поново велим, о литератури може бити говора и онда, кад немамо читаву гомилу дјела, него је доста само и мало, само мора бити ваљано, сређено по одређеној идеји, систематски. Јер нигата не губи тако вриједност своју, као проповијед без цпља и тачне сврхе. И проповијед, као и пјесма, макар је узели као просту, лаку и малу поуку мора пмати своју идеју и своју цијељ, јер без овога изгубила бн се, пропала је код критпчара, а још прпје код слушалаца: код овијех није постигла жељена успјеха, а код онога изазвала је најстрожију крптику и осуду. Та система, тај одређенп рад у проповијет.ању мањка особито код млађих наших проповједннка. Изговори се обично десет — петнаест проповиједи, за тнм се учини човјеку, да је то већ довољан број, да се може у ред ставпти са Никанором и Теофдном, и код првог штампара, кога сретне човјек, приређује се и издаје „прва збирка проповиједи", затим „друга" и т. д. А нико не пита: Стани, човјече, јеси ли са првом збирком постигао какак успјех код вјерних, код критике? Дај нам рачуна о њој! Покушаћу дакле у току времена приказпвати већину проповиједп, које нам до руку дођу и од млађих п старпјих проповједника. А што прпказе своје почињемо са проповиједима г. Димитријевића, то је зато, што је његова збирка једна од најнових и скорим смо дошли до ње. * Збирка горњег натписч, има 17 проповиједи, поређаних по празницима иза Нове године до св. Три Јерарха и по недјељама у триоду до тс1изп г е Ускрса. Лијепа сиетема по броју и ређању проповиједи, али нелијепа по садржини и расправљању; пуно нредмета и разноврсних ствари, али површно обрађено, а. гдјегдје врло неозбиљно, да не кажемо дјетињасто. У свакој проповиједи треба нешто рећи, те по почетку њеном мора се главна мисао одмах истаћи, било ријечима у каквом тексгу, било да се то из самога почетка видп, из којега дотични ставови и мисли истјечу, да се слију на крају у главну. И ако омилитика ово гато рекосмо, тражи строго само од већих проповиједи, ми мислимо, да је ово праведно захтијевати п од свакога у опће говора, кад се ништа пред очима нема. Сви говоримо, да је проповједннчкп рад тежак, а ево како се та тешкоћа олахко схваћа. Прва је дужнист свакога писца, да прије него приступи пнсању размислн добро,