Istočnik

Бр. 19

ИСТОЧПИК

Стр 451

Дописи. Освећење звоника у Сокоцу 1. октобра 1901. године. Српско-православна дрквена општина соколачка на Гласинцу, која је још 1881. иодигла и освјештала своју цркву зидану од тесанонога камена. сада је уз исту саградила и врло солидно изидала нов ззоник, такође од тесанога камена, који је црквену општину стао око 13.000 форинти. Пошто је звоник бно потпуно готов, то је општина замолила најприје писмено, а за тим и преко нарочите депутације изјавила своју топлу жељу, да јој Његово Високопреосвештенство АЕ и Митрополит Дабро босански Господин Николај Мандић сам лично дође и новодигнути звоник на Покров пресв..те Богородице 1. октобра о. г. освјешта. Овој општинској жељи Његово Високопреосвештенство Господин Митрополит радо се је одазвао, те је дана 30. септембра о. г, у пратњи консисторијалног савјетника протојереја Васа Поповића и свога ћакона Петра Лалића за Соколац се кренуо. На један сат прије доласка на Соколац изишли су у сусрет Шеговом Високопреосвештенству гласпначки свештепици, црквено-школски одбор и више коњаника, те се је поелије поздрава и кратког разговорд кренуо даље. Истога дана у 4 сата послпје подне уз пуцњаву прангија и звонење звона стигло је Његово Впсокопреосвештенство са пратњом цркви на Гласинац, гдје га је дочекао многобројни народ са бурним усклицпма: Живио, приступајући му са највећим поштовањем и цјеливајући га у руку и у скут од хаљине. Послије кратког молебствија у цркви Његово Високопреосвештенство разгледало је цркву и новосаграђени звоник, са црквеним се одбором о сутрашњој слави проразговорио и за тнм у свој стан на одмор и ноћпште отишао, а протојереј Васо Поповић остао је код цркве, да са присутним свештенством обави велико вечерње. Сутра дан у У сати прије подне отпочела је свечана архијеска литургија уз асистенцију впше свештеника. Послије лптутгије обављено је пред црквом нод самим звоником водоосвећење, те је уједно п звопик освећен. Том приликом Његово Високопреосвештенство држало је скупљепом народу значајан говор, у коме је оцртао значај данашње црквене и народне славе и весел>а, позвао је народ на вјерност и оданост према љубљеном Цару и Господару, а за тпм нарочито нагласивши, да се је Србин одликовао увијек и у свему, што је добро и племенито, па тако и у подизању овојих светпх храмова, позвао је н«род на братску слогу, на оданосг према цркви и вјери својих праотаца и на љубав према своме српском имену и народности својој, препоручивши му да тако, као што је величанствену цркву и звоник подигао, подигне и усвиси српско-нривославну школу. Заносни говор Његова Високопреосвештенетва народ је сузним очима слушао и непрестано га прекидао за узвицима: Живио! Послије говора игала је литија око цркве чиме је богослужење завршено, а цијелога дава лепршала се је поносно на црквп и звопику поред царске зазтаве и ерпска народна тробојница. Од стране власти политичке присуствовао је у цркви поглавити господин Антун пл. Драганић од Варанцио предстојнпк рогатички. и војничка постаја из Подроманије послала је почасну стражу од впше војника, који су средином цркве