Istočnik

Бр. 1. и 2.

ИСТОЧНИК

Стр 9

да се дсфе у оджшај са душама умрлих, које се сматрају узроком тих појава. У ужем и правом смислу спиритизам је религиозно фплософска наука о непознатим до сад тајнама загробног живота и свјетског бића „основана на фактичности, појављивању и нчстави духовд". — К10 учеше „духом саопштено, откривено с више", спнритизам присваја себи велику провиденцијалну задаћу за будућност човјенхтва, обећава, да ће ослабити уплив материјализма и да ће створити сјајну епоху за развитак науке; он ће просвјетити човјештво „новим откривењем", истријебиће у шему зло и препородити га на добро, морализоваће род људски и по други пут ће га избавити из власти злог духа. Скроз проникнут реформаторским тежњама, он се назива сам новом свјетском религијом, трећим откривењем завона Божјега. Савремени спиритизам није на једном изникао у свијету. Већ у древна времена позната су била разноврсна читања, са којима спирдтизам има много сродности. Тако древним Вавилоњанима (по Хволсону) били су познати факти материјализацнје духова, који су се појављивали у диму жртвенога огња. Код Грка, по свједоџби Паузанијевој, била су посебна светилишта за изазивање душа умрлих (некиомантиони). По свједоџби Атанасија Никејскога Симон врач учинио је, да се креће статуа, скакао је у пламен и није горио, летео је по ваздуху, претварао се у змију; ствари у његовој кући саме су се собом кретале. Још више чудесних прича приповиједа се о Аполонију Тијанском. По свједоџби Тертулијановој знало се још у древности за столове, који се врте и одговарају. Врачари, који изазивају духове, строго се изобличавају у старом завјету (Пон. зак. 18, 9—12). Савремени спиритисте само су ускрсли заборављене на многе вијекове старе начине дозивања мртвих и дали су нови карактер својој доктрини, преобразивши је тако, да се може прпмијенити хришћанским назорима. Најближи претеча новог спиритизма, који му је одредио главне моменте, био је животни магнетизам или месмеризам. Год. 1775. бечки љекар Месмер, огласио је, да је открио до тада свијету непознату чисто физичку силу, која тајанствено дјелује у цијелој природи, а особито у човјеку. Ту силу назвао је он магнетнчним флуидом. Владајући том силом и упливишући на њу својом вољом, човјек по убјеђењу Месмеровом, може изазивати многе необичне појаве. Произведени затим од самог Месмера и његових ученика опити магнетизирања и успављивања нервозних личности, открили су код њих неке необичне способности, као: видјети у своме организму једнако као и у великом растојању предмете, писати са затвореним очима, читати тајне мисли магнетичара, проницавати у тајне прошлости и будућности, погодити