Istočnik

Стр. 284

источник

Бр. 12.

основ&, да се не би послије изложио најжешћем и горком разочарашу. До овога степена сумња је потпуно законити фактор у дјелу познавања истино и она може послужити као надежно срество за постизавање коначнога убјеђења о непромјенљивости познате истине. Отуда сама собом постаје јасна велика важност сумње ап. Томе у дјелу освједочења о истннитости васкреења Христова. Кад би се истина васкресења Христова оснивала само на вјери ученика, то би остало широко поље за сваковрсне сумње и неразумијевање, а такође и за предпоставке, да је ова вјера могла бити плод напрегнутог рада живчане снстеме. Но ево свима овим предпоставкама наноси се одсутан удар — једним фактом сумње ап. Томе. У његовом лицу јеван^еоска историја има идеалнога истраживача истине по најстрожијој критичкој методи и кад се овај строги, неповјерљиви свједок, који није повјеровао чак ни једногласном свједочанству својих другова, саапостола којима не вјеровати он заиста није имао никакве основе — кад се он на крају крајева убиједио о васкресењу Христовом и у пуној убијеђености изрекао узвишену исповјест назвавши га „ЈС^зсподо^ и Богом'-' то је овим самнм историја за увијек ударила неизгл 1Див 'и печат на факт васкресења Христова, као на дога^ај подпуно вјеродостојан,'тгоји је кадар издржати најстрожије и најбрижљивије испитивање. Такав оН и јесте. И тагсвнм ће остати увијек у очима оних, који се кориете сумњом не као оруђем директног и слнјепога одрицања, него као једним од средстава за увјеравање о истинп. Ирнг. 1902. Јован Дим. Јовановић. свригени богослов.

КњиЉевне одјене и прикази. Ст. М. Днзштријевић. Одношаји пећских цатријараха с Русијом у XVII. веку. Из Гласа срп. краљ. акад. 1<УШ. Стр. 201—289. и Гласа 1 ј Х. Стр. 153—203. Садашњи ректор призренске богословије преч. г. Сг. Димитријевић учинио је врло добро што је за вријеме својих студија у Русији проучавао акта мпнистарства иностраних дјела, гдје се очували извори за одношоје српске патријаршнје у Пећи и српских манастира према Русима. Знаменитост свијех извора лежи у томе, што је врло мало докумената за познавање нашега зкивота под владавином турском онога времена. Но на основу оваквих аката, старих сриских зшиса и страних путописа и биљежака моћи ће се створити приближнЈ вјерна слика о економном, културном и моралном стању српскога народа под владавпном Турака у оно вријеме. Расправа Димитријевићева, која је постала на основу споменутих аката и извјештаја, важна је поглавито стога, што нам пружа нове свјетлости з.ч културне одношаје нашега народа с Русијом, тумачећи уједно којим и каквим