Istočnik

__ 81 —

Има гњев, који је пред Богом праведау, која се Сматра за врдину, а то је онакав гњев, којим се Господ гњевио, кад је из храма јерусалимског истјерао напоље трговце и мјењаче новаца. То је гњев, који не трпи, да се слава имена Божјег оскврњава, да се наши ближњи упропашћују ма на који начин и т. д. Такав се гњев зове ревност. Ревност за славу Божју јесте врлина, јер у том праведном гњеву човјек никад неће пријећи границе, никад неће учинити што не ваља, већ му је увијек пред очима Божја слава, а ако кога у ревности својој и накаже, то није пз злурадости, већ из добрих побуда, као што и отац у љутини казни дијете своје за погрјешку да се поправи. ХришБанин треба да ревнује за славу Божју, јер у противном случају, ако мирно отрпи увреде на Бога, своју Цркву, право, поштење и т. д., не заслужује ни име честита човјека, а камо ли хришћанина. У коме нема ревности, у тога је хришћанство заспало. И Господ се разгњевио тако на невјерје јудејско, па рекао: 0 роде невјерпи, докле Ку бтаи с вама, докле &у вас триљети? Ко се гњеви на зло, ко негодује на неправду, тај се радује правди и добру. Благо човјеку, који не иде на вије~&е безбожничко! (Пс. 1, IX Који љубите Госиода, мрзише на зло! (Пс. 96, 10). Ђидјех неразумне и изједох се, јер не сачуваше заиовиједи тавојих (Пс. 118, 158). Ко Мене љуби, држаЛе ријеч Моју (Јов. 14, 23). Добро је ревновати свагда у добру (Галаћ. 4, 18). Буди вјеран до саме смрти и даЛу ши вијенац живота! (Апок. 2, 1 ())• 34. Све је могуће оном који вјерује. Који човјек хити својој сврси и неустрашиво уклања с пута препреке, тај најпослије дође до сврхе. Увјет је, да мора сам човјек вјеровати у своје дјело. Разумије се, то дјело увијек мордабити добро и замисао племеннта. Ј Као што је у цијелом човјечјем живтгу, тако је јм у његову религиозну животу. И ту вриједи правило, да човјек шра вјеровати у успјех свога рада: у вјечио блаженство, које Бог доУрима обећава. Јер атсо човјек не кјерује, да ће бити будућег блаже ,6г живота, у чему се онда састоји његов религиозни живот? Чему је утрка, ако нема сврхе? У људи је различна вјера, па и разна снага. У кога је вјера силна, пламена, тај ће много више постићн, него слабић, у кога је вјера колебљива, јер ће вјера оног јакога потјецати на све већу из9