Istočnik

И С Т 0 Ч Н II К

Стр. 45

1. заклади за епископске дотације К. 778.427-50. 2. заклади за богословско сјемениште К. 778.427-51. 3. заклади за војничке стипендије К. 774.427-50 (без 4000 К. које је издато на стипендије 1901./2. г.). 4. заклади за углавничавање : К. 225.490-91. Одликовања. Поводом посјете Њихових Величанстава краља и краљице Србије у манастиру Крушедолу одликовани су : Њег. I [реосвећенство егшскоп бачки госп. Митрофан Шевић великим крстом таковског реда ; архимандрит крушедолски Анатолије ЈанковиИ редом Св. Саве III. степена, а архимандрити Димитрпје ВранковиЛ беочински, Георгије МарјановиИ кувеждински, др. и професор богословије Георгије Летић , те Теоргије Видицки, ковиљски, таковским редом III. степена. Црква буковинско-далматинска. Синод буковипско-далматински. По устројству буковинско-далматинске митрополије састаће се ускоро св. Синод у Бечу, да рјешава више важних предмета. Митрополија Сибињска. Избор руиунског арадског епископа. Дапа 30. јануара (12 фебр.) обављен је избор румунског епископа. Кандидат умјерене струје архимандрит Августин Хамзеа добио је при избору 20 гласова, а противник му, кандидат Мангрине странке, Игњатије Паи протосинђел, добио је 36 гласова. Тако је већином од 10 гласова изабран за арадског румунског иравославног егшскопа Игњатије Пап. Избор овај подггијеће се на превишњу потврду. Ст. Србија и Македонија. Срнске школе у рашко-призрепској епархији у 1901. 2. годнни. У овој епархији било је свега 62 пгколе са 109 наставника и 2762 ђака. Међу овим школама налазе се и 3. грађанске школе са 16. наставника. Српске школе у битољскои вилајету. У току 1901./2. године било је у битољској доњој мушкој гимнасији 81 ученггк. У битољској троразредној женској гимнасији б!гло је свега 60 ученица. У 24. пак основне школе бггло је 924 ученика и ученица. Разно. Палестинске ископине. У бечком географском заводу недавно је професор др. Шелин изнгго резултате свога ископавања и ггстражпвања у Палестини у прошлој 1902. години. При овом нстражнвању помагалгг су дру Шелину сто и нгесдесет Арапа. У сврху истраживања какве варошгг из доба бнблнјског, раскопали <?у једно брдо у дужину 150 метара и 50 метара у вггсину. У дубини од 2—4 метра нашао је др. Шелин трагове једном дворцу из доба прејудејског. Под брдом Тами наишао је на три дворца. Један је из доба на 1200—1500 г. прије Христа, а други из доба Соломона цара, трећи пак потиче из времена послије пропасти јудејске државе. Старина овијех двораца испитана је на основу начина зидања, као и на основу нађених зидарских оруђа.