Istočnik

Бр. 7.

И С Т 0 Ч П И К

Стр. 105

истражити нема ди у иама чврстих грјешних расположења, навпка, порока и страсти? који се гријеси највише и најчешће попављају код нас? на што је обраћеЈа наша пажња? чим се занима мисао? за чнм тежи наше срце? у чему је наше благо, јер, по ријечима Христовнм: гдје је благо иаше ондје Ле бити и с-рце наше (Мат. 6, 21)? — у свези с тим треба да си представнмо стање истииитих хрншћана, чврстих у својој вјери у Бога, спокојних у својој нади на његов благи промисао и благословених у своме раду, и сравнити своје стање са стањем таких људи, осјећати љубав оца небеснога према човјеку, који постојано очекује наш повратак к њему, и сјетнти се оне радостн, какова, по рнјечнма Спаситељевим, бива на небу код анђела, код свакога повратка кајућега се грјешника к Богу. (Наставиће се.)

О потреби и начину побоЉног васпитавања дјеце. Говорио у св. Богородичној цркви у Сарајеву на Цвијетн 1903. иротопресвитер Дишприје Јанковић, конзистор. савјетник. Цвнјети су; онај знаменити празник, када је избрани народ по свједочби јеванђеља, Сина Божијег, први и пошљедњи пут као цара прославио. Успомена је данас оног славиог догађнја, када се по пророштву Софоннјеву и Захарнјеву сав Божији град — Јерусалим — подигао, да изађе на сусрет цару Израиљеву. А то бијаше онвј дан, када је Господ полазећи на добровољно страдање, послије славнога ускрснућа Лазарева приспио у Јерусалим, гдје је од народа царски дочекан и поздрављен, — не само од одраслих, већ и од дјецр, која су Му по примјеру старијнх маслиновпм гранчицама у руци на сусрет изашла, и радосно Му клицала: „Осана Сииу Давидову! Благооловен, к^ји долави у име Господње!" Вијнимо се љубазни мојп духом за који часак у далеку прошлост тога славног догаЈјаја којн је за иас много поучан. Но ја ћу засад само један моменат да вам истакнем, на једно тек да вас упозорнм н то на ону дјечицу и одојчад, нз чијих је уста по ријечима богодухновенога псалмопјевца, Господ примио хвалу. (Пс. 8. 3). Да вас запитам, зашто су та дјеца Господа поздравила? Да ли су била свјесна ријетке среће, која им у дио паде, да лицем к Лицу внде Искупитеља свијета. па су од радостн ускликнула ?.. Да вас то запитам, одговорили би ми, да сви знамо, да су ти мали, а Господу ипак најмилији и најблнжи чекаоци само подражавали својим старијима,