Istočnik

Стр. 122

И С Т 0 ч н и к

Бр. 8.

себи, а с тога п не може код њих бити праве скрушепостп п пскренога покајања. Затим, посматрају1ш душевно стање, појављују се нове препоне. Један, због самопоуздања не види свога унутрашњега стања, својих педостатака, гријеха п порока: други због моралне кржљавосги, незрелости и непознавања моралних појмова и правила; неки би, можда, и осудио себе и уздахиуо би к Богу за своје гријехе, али не зна нити може сазнати својих гријеха, докле га не упуте, и док му не покажу силу гријеха његових; други би и пожалио на себе, уздахнуо би на своје жалосио морално стање, но држећи, да су сви људи у томе стању, не зна н ие помпшља ни на што боље. Такови људи ие могу принијети истинптога покајања, ако им сам Господ Спаситељ не покаже ма какав парочитп благодатни случај, да се освијесте и ако их не прнведе, да познаду своје грјеховно стање. (Наотавиће се).

Манастири „Метеори" у Тесалији. • х ' сјеверној Грчкој, усред дивље, веллчаиствене ирироде, тамо, гдје ријека Иенепјос извпре нз била Пиидовог, да се иослпје разлије по иространој, илодној иизиин, иалази се неколико малених манастира, који се, иа први мах, доста чудно иазивају »Метеори« т. ј. вазду.шнп. Некада, у старо доба, састављали су иноци тих необнчних обитеља тијесно везану заједиицу, која се користила широком самоуправом и зато је носила у неколпко чувено име »монашка република«. Сада су, наравпо, монаси »метеорних манастира« иотчињени ошнтој црКвеној управи. По томе >ако живот ових обитеља представља још какав интерес, представл.а га само са гледишта њихова оригиналиог мјсспог ноложаја. Баш на оном мјесту, гдје се долина Пенеијоса почиње ширитп у пространу низииу, нодпже се група пећппа чудноватог облика — оних грозних исиолинских стражара, који чувају улаз па величанствена врата, која воде из Тесалије у горњу Македоппју и Еппр. Већ издалека се путников поглед зауставља на тнм црним равним, стрмећим у вис каменим групама, и чим им се впше прпближује, тпм му необичнија и живописнија постаје слика, која се пред њнм отвара. Повећа површпиа — око 6 квадратних врста — сва је насута хаотпчкпм слојевпма камепа, стијеиа н њиховпх раздробина, које је некада у терцнјарној еиосн снажнн горски ноток котрљао и донпо у море, гдјс су се уставпла на дпу, пошто се с глином скаменила у нрави конгломерат. Но првашње морско дно давио .је већ издигнуто п осушено п конгломератна маса сачињава сада равну узвишеност, која лежа 1980 стопа високо над морском површииом. У том висоравњу прорезала ,је рпјека Пененјос своју долину и непрестаним својим подлокавањем уз нриномоћ" кпшне воде из горскнх врела и поточића, створила је од каменитог материјала слнке врло чудноватнх облика, до укључиво величанственнх гигантских груда. Благодарећи само својој јакости п тврдоћи, сачувале су скале чудиоватост свога изгледа и окомитост својих впсокнх сгена. Сва ова без икакова реда разбацана маса, нзједена је водом, иросјечена