Istočnik

0 С Т 0 ч н и к

Стр. 127

дјела оца Серафима фактпчни догађајн. Многи случајевн благодатне помоћи посреством молитава оца Серафнма нснитани су н не дају ннкакве сумње у чудну силу и моћ Божју, која се излива на оне, за које се отац Серафим моли и коме се они у невољама својима вјером н молитвом обраћају за носредовање. Да би се мошти његове од свију поштовале, паредио је рускн Синод митрополиту московском Владимиру да учини преглед мртвачког сандука п моштију оца Серафима. што је овај почетком ове године у друштву са два еппскоиа. једним архнмандритом и још друга четир свећеиа лица н учнтшо, о чему су саставили иротокол н потиисали га. На основу овога протокола увјерио се св. Синод о истинитости чуда, те је поднио цару предлог: 1. да со побожни старац Серафим призпа за свеца. а мошти његове ради поштовања и унажења од стране хрншћаиа, да се положе у гробницу, коју је царско Величанство подигло. 2. да се оцу Серафиму састави нарочита служба, а дотле ,да му се служи опћа служба за преподобне на дан смрти његове 2. јануара, а такође и на дан открпћа св. моштију и 3. објавити ово од стране Синода чптавом руском народу. Свечано откриће св. моштију преподобног оца Серафима извршиће 19. јула ове године петроградскн митроиолит уз припомоћ тамбовског и новгородског епископа. Краљевина Румунија. Вшиа јерархија. Епископат краљевине Румуније бројн два митрополита у Букурешту (са тптулом митрополит — примас) и Јаши, 6 епископа епархијских и 8 внкара. Од овијех пошљедњнх један је у Букурешту, а остали су као ректори семпнара, професорп богословског факултета н настојатељи маиастпра. Богословске школе. ■' 1 ' Румунијн постоје два осморазредна семинара г г дје се покрај богословских студија изучавају п дисцнилпне средњнх школа. Ови семинари спремају поглавито парохијско сеоско свећенство. За вишу богословску спрему постоји у Букурешту богословски факултает. камо се примају свршени слушаоци гимназија и семинара. Богословски факултет спрема будуће архијереје, нрофесоре, катпхете, градске свећенике и ђаконе. На западу. •ј- Вођа нозитивиста Лафил. .V Паризу је умро недавно Лафил, који се ио смртп 0. Еонта сматрао вођем позитивпста. Заједпо с њиме силази у гроб п сами иозитивизам, који је хтио бпти пе само науком, него и религијом, и ако је његова религија без икакве ре.шгијозне основе, јер је он порпцао личнога Бога, гријех, па и само избављење. _к=зф==,-

Читула. | На Теодорову Суботу, 22. фебруара о. г., послије кратког боловања преселио се у вјечност јереј Илија Луљг//,' у Семијови (котар Билећа, Херцеговина). Родио се у Семијови 15. јула 1884. Учпо је у ман. Добрићеву. Рукоположеи у Мостару за пресвитера 25. маја 1856. год. и постављен на парохпју Семнјову. Крајем год. 1895. ријешен је парохијске дужностн због старости, а I. јануара 1902. опет му је у послугу предана парохија. Вјечна му памјат!

Ј.Л