Istočnik

Стр. 186

ИСТОЧНИК

Бр. 12.

код старца, запиташе га: није ли довољно 40 дана? Он опет рече: и то је много. Држим, ако се човјек покаје од свега срца и не буде више гријешио, то ће и три дана Бог примити. А ти свети оци сачуваше слиједеће примјере кајања двају грјешних жена. — Старац Серапион дође једном к некој развратној жени и својом молитвом и савјетима побуди у њој таково искрено кајање, да је она пала пред ноге његове и замолила: учини ми, оче, милост и одведи ме онамо, гдје ба могла угодити Богу. Старац је одведе у један женски манастир, и препоручи је настојници рекавши јој: прими ову сестру, и не мећн на њу терета или заповиједи, као на друге сестре, него јој подај, што хоће, па ако хоће и отићи, дозволи јој. Послије неколико дана рече жена: ја сам грјешница, жедим окусити јела тек послије два дана. Још послије неколико дана рече она: много је у мене гријеха, желим да постим четрдесет дана. Најпослије, иза неколико дана замолн она настојницу: ја сам јако увриједила Бога: учини ми мплост, одведи ме у ћелију, затвори ме и дај ми кроз окно мало хљеба и ручии посао. Настојница јој испунн молбу, и ова жена постаде од тога часа најпобожнијом женом до краја живота свога. Други примјер представља нам образац пламенога и заиста од Бога примљенога кајања. Дјевојка једна, именом Пајсија, остаде у младим годинама сиротом, али уз то имућном; док је имала блага, подигла је дом за примање странаца, нарочито отаца пустиње, примала их и служила их. Но, кад јој нестаде срестава, и кад паде у нужду, одаде се развратном животу. Старци, жалећи дјевојку, послаше јој чувенога међу њима 0. Јована Еолова. Јован је тако дјеловао на њу својим ријечима и сузама, да се она одлучила, да ће одмах оставити свој порочни живот." — Оче, има ли за мене покајања? — Има одговори он. — Води ме, куда хоћеш, рече му дјевојка. Хајде, одврати старац. Она устаде, да иде за њим. Он се зачуди, примјетивши, да дјевојка вије при поласку начинила никаква реда у кући нити је рекла једну рнјеч за кућу своју. Кад дођоше у пустињу, наступи вече. 0. јој начини узглавље од пијеска и прекрстив га рече: овдје лези. Не далеко од ње начини и за себе исто тако узглавље и, свршивши обичне молитве, успи. Пробудивши се око по ноћи, види он свијетли пут, који вођаше од дјевојке па до неба, и види анђеле Божје, који узношаху душу њезину. Устаде, отиде к дјевојци и гурну је ногом. Дознавнш да је мртва паде лицем на земљу молећи Бога. И чу глас, да је један час њенога кајања примљен боље од кајања других, који се дуго кају, но који не показују таке сталности у кајању. . , . (Свршиће ее).