Istočnik

Бр. 12.

И С Т 0 ч н и к

Стр. 185

већ у самом почетку П. вијека заслужује потпуно признање црквено предање, да су прва три јевавђеља постала прије разорења Јерусалима или прије 70. год. по Христу т. ј. кад су могли бити живи јопх многи апостоли; а јеванђеље Јованово при крају I. вијека т. ј. кад јр несумњиво живио сам апостол и кад су још живјели многи млађи савременици апостодски, очевици И сатруд ЈИЦИ ЊИХОВИ. (Наставиће се).

Учење о покајању. (Наставак.) Имајући у виду, да страсти остављају трагове у души и послије покајања и траже непрестаних покајних трудова и скрушеностш неки св. подвижници стављаху себи питања: кад т-реба завршиши кајање? и како се ми можемо увјериши, да су нам гријеси оироштени? јер увј■ ривши се, да су нам пређашњн гријеси опроштени, ми можемо с већом ревности пењати се на висину савршенства. На то пптање одговара св. Василије Велики: кад осјетимо, да смо расположени оиако, као онај који је рекао: меправдб вознжавид-кх"^ и о,иерзи\"к; јер је Бог, ради опроштења наших гријеха јединца Сина свога, претходно са своје стране опрзстио нам наше гријехе. Слично говори и чувени својим искуством 0. Пинутије: савршено кајчње састоји се у томе, да не чинимо вигпе оних гријеха, које смо исповједили или ради којих нас кори савјест, а за д>>каз, да је за гријехе задовољено, и да су нам онроштени, служи то, ако је искоријењено из нашега срца и расположење према њпма. Треба папоменути, да онај још није разријешен од гријоха, који се у вријеме кајања и примања задовољштине за њих још њих сјећа и представе о њима у срцу носи, отуда слиједи, да се треба држати разријешеним од пређашњих гријеха, кад се срце и уображење не обмањује њима. П тако, у савјести нашој имамо непорочнога свј>\цока к< ји нас укјерава да је покајање свршено и да нам је даровано оироштење ; укратко речено: о томе, да су нам опроштена пређашња грјехопадења, треба да нас увјерп то ако је ишчупана из срца нашега жеља за њима и страст к задовољствима. Алп, као што смо напрлјрд впдјели, страст за грјешним задовољствима не долази од ј<'даипут и, према својствима човјека, није у свнју једнака, зато се и перијод покајничких подвига може скратити н умањнти; све зависи од пскрености и ватрене скрушености. Један брат говори 0. Пнмену: ја сам учинио велики гријех и хоћу да се кајем три године. Старац му одговори: много је. Или барем једну годпну, одвратп брат. И то је много, рече му старац. Они, који су билп