Istočnik

Стр. 178

И С ! 0 Ч Н И К

Бр. 12.

Исповиједање св. апостола Петра. Ив. ПеровЂ. П Р евео Алекс. Живановић. (Осијек.) (Мат. 16, 13—20; Марк. 8, 27—30 ; Лука 9, 18—21). (Наставак.) Од свих ових мнијења вајбољим морамо признати прво, јер оно потпуно одговара оићем смислу обећања Росподњег о оснивању цркве. Господ је обећао, да ће подићи црквено здање на исповиједању Петровом, да је Он Исус Христос, Син Божјн, на тврдој вјери ап, Петра у Сина Божјег, на вјери других апостола и свих вјерних; у тој тврдој вјери у Сина Божјег и почива сва сила и крјепост цркве Христове; тога оенова никада не ће моћи поколебати иротивник оних који у Хрпста вјерују, 1,'аво, који ходи као лав с риком, траже/т кога да ирогута (I. Петр. 5, 8), који на њиву засијану пшеницом, расвјава кукол> (Мат. 13, 39) и узима из срдаца слово Божје (Лук. 8, 12). Они који вјерују у Сина Вожјег, који заједпо сачињавају цркву Христову, боре се против противника свога, ђавола, својом тврдом в/ером (I. Петр. 5, 19). Послије обећањ:1 о оснпвању цркве на исповиједању вјере ап. Павла опредјељује Господ одношај самог Петра према тој цркви. И даЛу ти, говори Он, кључеве од царства небескога: и гито свежеги нч земљи биИа свезано на небесима; и гито раздриЈегииш на земљи, биЛе раздријегиено на небесима (Мат. 16, 19). И овдје је као п горе сликовита ријеч. У јудејском царству бијаше највеће државно достојанство царски настојник, у кога бијагае кључ од царева двора, те је он могао по својој вољи једне пуштати унутра у двор, а друге не (Ис. 22, 22). Тај настојник није био прост вратар, већ потпунн господар у двору. Према тој слици се и царство небеско, или што једно исто, црква, представља као здање, које има врата, која се кључевима затварају и отварају. Христос је обећао, да ће дати ап. Петру кључеве те, помоћу којих се може ући у здање и отворити га и другима. Аиостол Петар је на тај начин добио власт, да отвара или не отвара врата од здања — цркве. да пушта или не пушта у њу људе. Но шта ваља разумјети под кључевима, којима је ап. Петар требао да отвара врата цркве Христове, да пропушта у њу људе и каква је свеза изме^у обећања Петру, да ће он добити власт под кључевима са обећаном му влашћу, да једно взже, а друго да одријеши, — на то тумачи одговарају различно. I