Istočnik

Бр. 22.

источник

Стр. 341

дјететом Исусом и Богоматером у Египат, побијање витлејемске дјеце и повратак из Египта свете породице. Посветимо неколико минута расматрању ове повјести. Ст. 13. ОтцКДШШ/ИТ* КОЛ^КШ/ИТ!, « ДгГ!/|-ћ Гогподшк КО ТиКША 1мснф8 Г/1ДГОЛА : КОГТЛКТ! ПОН/ИИ отрочд И /И(!Т!ј)К 6гШ, Н сбжи КО бгИПЈТЂ И кУдИ Т(ШШ, ДОИД!Ж( р^к8 ти: ^-оцит-к ко Иршдт! нсклти отромдт!, ди пог^кнт-ћ е. »Кад одоше мудраци гле анђео Господњи јави се у сну Јосифу говорећи: устани, узми дијете и матер његову и бјежи у Египат, и буди тамо док ти не кажем: јер ће Ирод тражити дијете да га погуби.« Ирод овај, назван у историји »великим«, порјеклом је био Идумејац, син некога Антипатра, кога је Јулије Цезар год. 48. прије Христа поставио за прокуратора Палестине. Антипатар, дијелећи од Римљана добивену власт својим синовима, постави млађега свога сина Ирода за управитеља Галилеје (Јосиф Флавије Ап^шП. XIV. 9. § 2). По смрти очевој, Ирод имајући осим Галилеје већ у то доба власт и над Келе-Сиријом коју је купио (Ат^и. XIV. 11. §4.) умиоје пред Римљанима и показати своје способности и у исто вријеме понизити у њиховим очима првосвештеника Хиркана П, који се слабо користио остатцима своје власти и који је уз то имао и супарника Аитигону, који је тражио своја права на првосвећеничком мјесту заузетом од Хиркана. Користећи се приликама Ирод се трудио да срунш авторитет власти Хирканове и Антигонове, те да начини себе потпуним владарем над Јудејима, због чега се ријешио да путем женидбе ступи у сроство са пређашњом царско-првосвештеничком кућом. Међутим Римљани још појачаше власт Иродову назначивши га подједно са братом његовим тетрархом у Јудеји (АпИ<р. XIV. 12. §§ 1, 2; ХШ., 1). Кад је иак Антигони уз судјеловање Парћана пошло за руком да завлада Јерусалимом па дакле и храмом^ а Хиркан ушљед осакаћености постао неспособним за обнашање првосвештеничког достојанства (Ап^. XIV. 13. §§ 3—10), то Ирод-мада је и морао бјежати од Антигоне из Јерусалима — пошље разних пригода дође у Рим и створивши према себи опће саучешће, израдио је, да је од римскога сената био год. 40. пр. Хрпроглашен царем јудејским (А г П ј ^. XIII 14 § 5), а пошље три године ступио је и у фактичну управу датога му царства, утврдивши тако своју резиденцију у Јерусалиму (Ап^. XIV. 16 § 4). Поход Ирода Великога у Арапску није му допустио, да учествује у међусобној борби Октавијана са Антонијем, премда се Ирод сматрао за ревносног присталицу Антонијева. Пошље битке код Акцијума посјетио је Октавијана на острву Родосу, гдје је био од њега милостиво примљен, те добио потврду своје власти (31. год.), а касније је још и увеличао своју власт са неколико градова (Ап^. XV. 10 § 1 и даље) области Трахонитиде и округа Панеје (Ап^. с. I.) које му је Октавијан дао. Остало вријеме Иродова царевања бијаше с поља мирно но непрестано је узмућивано у домаћем животу ушљед његове необичне подозривости. Дјед његове жене Маријамне, Хиркан био је убијен не дуго прије посјете Иродове код Октавијана; сама Маријамна, коју је прије безгранично љубио, пала је као жртва љубоморе. Једна је казна долазила за другом, док се није 6 год. прије Христа ријешио, да убије и два сина Маријамнина, Александра и Аристовула, главну наду народну. Двије године кашње осудио је на смрт и свога старијега сина Антипатра. На пет дана пошље смрти Антипатрове, а наиме 4. год. прије Христа шш по тачној хронологији у самој години рођења Господњег умро је.

/ /