Istočnik

Бр. 22.

ИСТОЧНИК

Стр. 34 3

аки н4к1л царск ; л палати украшенш извггћ и внутрЂ а церквм свлтбш никако нознатисл могутх докуд кто не покажетљ нам то е тал церковЂ.« 2. августа кренуше се хаџије из Мелника, те оставивши на источној страни град Серез, о којему нисац врло мало говори, стигоше у Солун 4. августа. Солун са својом луком и живим трговачкнм саобраћајем, мјешавином становништва. и великим бројем богомоља и остацима из класичне старине учинио је доста снажан утисак на нашега путописца, који опис Солуна овако отпочиње ; »СолунЂ градв превеликш, фортец^л старан едино — ст&ннан, обаче кр4пкал. М^ћсто купеческое изрлдное и многонародное; пристаншце корабленное предивное. Кораби отћ различнвк стран и м&стђ с' различном негоц^ом приходлтт.,< Чим се мало одморише од пута, иођогне путници у цркву св. великомученика Мине, да се ондје прикажу протосинђелу Јеремији Синајцу. Не нашавши га дома, разгледаше цркву и измјерише, те се након тога на кајику одвезоше у француску галију, гдје им »капитанЂ от гал;е послужи по чашу вша кисела.« Сутра дан 25. авг. приспјела бјеше у Солунско пристаниште једна мљетачка галија, а 6. авг. отидоше хаџије у друштву са Жефаровићем на галију, »гдћ лгобезно нас дочекагне благословенш Далмац1ани. Господинђ капитанх Јако†либезно позвалЂ насБ у свого особитуго камарго и тамо изрндним скопелскимЂ вшомћ насв почастилЂ и едну лбпу лубеницу за конфектЂ изсћклг. и задоволно с нами разговаралсл.« Још истог дана разгледаше наши путници у друштву са Жефаровићем знаменитост Солунску, цркву св. Димитрија, заштитника градског, па одатле отидоше у цркву Покрова Пресвете Богородице, гдје им нарочиту пажњу привуче љековита вода у подруму цркве. Ва тијем обиђоше цркву цара Константина и Јелене, цркву св. Атанасија и цркву св. Софије, коју Турци претворише у џамију. 8. августа бјеху путници на ручку код протосинђела Јеремије Синајскога, а тога истога дана стиже и новопостављени митрополит солунскн, за кога путописац вели да веома личи на славонског епископа Софронија Јовановића. Под 10. авг. описао је писац читав церемонијел са којим се нови митрополит враћао до солунског паше, а под 11. описао је свечано богослужење у саборној цркви, које га у главном није задовољило, што се види из овијех ријечи: »Господинз арх^епископЂ доста обично и благочинно служитх, а прочи млтутса по церкви аки МилашинЂ по воденици.« 14. августа погодише путници са капетаном једне напуљске галије да их вози до Јафе, плативнга сваки за пут по 20 гроша. 19. августа разгледаше они у друштву са Жефаровићем јогн један иут цркву св. Димитрија а 20. отидоше енглеском конзулу да им ради веће сигурности потврди путни лист, што им овај сутра дан и учини, давши им том приликом по чашу доброга скопскога вина. 25. августа укрцаше се наши путници у галију, но не могаху отпловити јоште тога дана, пошто капетан галије бјеше на забави код напуљскога конзула. Сутра дан 26. авг. разапеше морнари једра, те кренуше са хаџијама пут Свете земље. Опис пута на мору одликује се већом живошћу, пуноћом и занимљивошћу. Писац не само да појединости сухо не набраја, него нам који пут пружа живу слику свога душевнога расположаја. Неки пут избија на површину и хумор што приказ само зачињава.

/ ^