Istočnik

Бр. 8. ИСТОЧНИК Стр. 121

дјељењу тајне снештеиства (види Источник од 1902. год. стр. 294), те држимо да је вриједно изнијети разлике између грчког и славенског требника и у вршењу тајне покајања. Док се по славенском требнику нри чинт.-8 ишок ^ ддн Г а иза почетног узгласа чита ТригкАто! и молитва Госнодња, а за тијем говори се 12 пута Гошодн по.шмУн, С.мЧ^: и нкп(1-. Пјциднт ! поклонн/игА и 50. нсалом, и покајни тропари: дотле но грчком требнику при истом пом^докднпо иза почетпог узгласа долази мирна јектенија са 7 нрошења, у којима се духовник с миром моли за мир с више, за опроттење свих хотимичних и нехотичних гријехова раба божијег. .., да би му Господ Бог подарио опроштење гријехова и вријеме покајања ..., да, би се иокајник, као и МИ избавио ОД [КАША [корки, гн^кд н нУждм..., заступи, спаси..., П ј ШКАТ^м..., Мкш подоклсгг ТЈк-б. Иза ове јектеније чита духовник молитву: Г ојподн 1 нс&г * Хр'пт(, Сш« Богд жикиго... — која се молитва по славенском требнику иза покајиих тронара као друга молитва чита. Тек иза ове молитве пјева се (по славен. требнику: чита) — фаХХвс 6 Ееребд — трисвета нјесма, чита: ПрУнднт! поклоннига , 50. псалом и покајни тропари истим редом као у славенском требнику. Иослије тих тропара читају се по славенском требнику двије покајне моЈситве, дочим по грчкој редакцији говори сам покајник: »Сагријеших Госиоде, опрости ми, и Господе смилуј се на мене грјешног« — којих ријечи у славенском требнику нема. На те ријечи чита свештеник са ГдУ по.иолн.шж .ио.шткУ: Еож: Сплжтмм нлш-ћ, иж!... која се по славенском обреду као прва по реду молитва код ове тајне чита. Када је молитва очитана клекне иокајник на кољена и држеЛи руке горе говори: »Оче, Господе неба и земље, исповједам ти све тајне и јавна срца и ума мога, која сам до данашњега дана учинио. Зато молим од Твог праведног и милостивог суда опраштања и благодати, да никад више не гријешим!« — На то ће духовник тихим гласом да упозори покајника: »Брате, пошто си дошао к Богу и мени немој да се стндиш, јер се не мени него Богу повјераваш.« Иза ових ријечи испитује духовник покајника, а послије исповједи говори му ово: »Сине мој духовни, који си се мојој смјерпости исповједио, (знај, да) ја смјерап и грјешан немам моћи да ти опростим гријехе на земљи, ако не Бог, по оном божанственом гласу, који се послије васкрсења чуо и апостолима говорио: којима опростите и т. д. — (па) ослањајући се на те ријечи говоримо и ми: што си год исповједио мојој најнижој смјерности и што ми било по незнању, или од стида или како год било нијеси могао рећи: нека ти Бог онрости и у овом и у будућем животу«. Овим ријечима надовезује свештеник још ову разрјешителну молитву: »Бог, који је опростио Давиду преко пророка Натана исповјеђене гријехе, и Петру који је због одрицања горко жалио, и блудници, која му је при ногама плакала, и царинику и блудпику: сам Бог нека ти преко мене грјешног опрости и у овом и у будућем животу и нека те неосуђена ностави пред свој страшан жртвеник. За исповјеђене погрјешке не брини се више. Иођи с миром«. Обред у славенском требнику сасвим је другчијн. Иза покајних молитава упозорава духовник покајника са опоменом: С( чидо, Критоп, нјкнди-иш гтонт^, на искрену исновјед, а текст те опомепе мпого је оппшрпији пего ли односпи