Istočnik

Стр. 120 ИСТОЧНИК Бр. 8. дате даће те примити, а у параболи иети закон слика огорчена слугу немилоердног, који се неда умирити заклињањима друга свога и не опрашта му мали дуг од 100 динара, он којему је опроштен дуг од 1000 таланата. Спаситељ наш, који нам је показао милосрђе, давши учеиицима својим правило и образац кратке молитве, у исту је ставио ове ријечи као најнужније и најдјелотворније да гану Вога: И опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима нашим. Како ћеш се дакле молити ти среброл>убче ? С каквим лицем ћеш молити од Вога милостињу, ти који сваки дан примаш, а никада не прашташ? Зар незнаш да молитвом својом изјављујеш само суровост своју? Шта си ти опростио да смеш молити опрост? Кад си ти, који призиваш милосрдног Бога, учинио милостињу,? Па и ако учиниш какову милост није ли то плод твојих грозних отимачина, ниси ли ти то одузео од невољника, нијеси ли дао од суза, од уздисаја ближњих? Кад би онај сиромах знао извор ове милостиње коју му ти нудиш, буди увјерен да је не би примио; изгледало би му да је хоће прогутати у месу браће своје и у крви својих ближњих; и он би ти рекао ову поуку пуну узвишене слободе. О човече, пемој ме хрвнити сузама браће моје; не дај сиромаху хљеб овај, плод јадиковања својих биједних другова. Поврати твоме ближњем оно што си неправедно узео од њега^ и ја ћу ти захвалан бити. Чему служи то, ако ти једног несретника утјешиш на уштрб других хиљаду ? Да нема много каишара неби био ни толики број сиротиње. Уништи своје браство и ми ћемо бити задовољни собом. Сви се туже на каишарење, а нико не може да излијечи рану ову, ни закони, ни пророци, ни еванђелисте: „Слушајте ово —вели Амос, ви, који прождирете убоге и сатирете сиромахе у земљи, говорећи: кад ће проћи ови мјесеци, да продајемо нашу храну (Амос. УШ. 4 и 5)Заиста су мање сретни очеви кад виде дјецу своју, него што су каматници кад се мјесецч наврше. (Свршиће с«.)

Обред тајне покајања по грчком требнику. (Види: Ш'/оа6'>'оч то [леуа тоО 'АХе^а ^орои тоО КаухеХХарЕои. 'Еует^асу, 1795. сриА. 178. 179.) Док со иравославна српска црква у вршењу разних требничких обреда придржава већином редакције требника Петра Могиле и у опште обреда православне руске цркве, дотле црква на истоку врши те обреде по нарочитој старинској некој редакцији. која се од руске у многом чему разликује. Имали смо прилике у овом часопису изнијети досад разлике у обреду грчком и славенском при но-