Istočnik

Стр. 144

И С Т 0 ч н и к

Бр. 9. и 10.

љиви родитељи ие одушевљавају их за колонизаторство, за трговачка путовања 110 свијету, мо вјечито их држе као помоћ код куће. Ти сипци јуре само за добрим службама помоћу препорука деда и очева. Пријатан живот без икаквог физичког и умног папрезања то је њихов идеал. II невољпо намеће се питање, могу ли ти јединци и мезимци, Венијамини и како их већ ие зову, мјерити се — па још бројио слабији — са војском снажне дјеце многобројнијег и плоднијег народа? Могу ли издржати све тегобе и напоре сурове војиичк службе? Рекли смо већ да једипцн синови једино теже за великим приходима. Али пе мало младих француза мисле да и највећи ириходи нијесу довољни за издржавање жепе и дјеце и мисле да је боље и не женити се. То је нова несрећа за Француску. »1јС ујеих ^агсопшзте ок(1е\ г епи ипе твМи^оп« 1 ). »Од десет младих људи — девет се не жене из жеље да проводе момачки живот.« Да! они желе тај живот што је удобнији за њих; он им допушта да избјегну обвезе и дужности у браку, а при том нијесу обвезапи вршити моралне дужности, које брачни живот прописује. Вјечити момак бити иостало је нешто обичио у француском друштву. Дон Жуан »1>игеаи с1ез соеигез« 2 ) даје свугдје тои. То је прави егоиста, који пеће да зпа пи за какве обвезе према друштву, а који хоће да се користи друштвеним благостањем, то је пропагатор неморала, то је елемеиат рушења у друштву, та апсолутно пиштавна по својој вриједиости категорија грађана игра нрву улогу, ствара законе и руководи јавпим мишљењем. Син јединац, који је одрастао без друштва сестринског и захваљујући строгом дијељењу младих људи и дјевојака, што се у Фраицуској ирактикује, нема ни по.јма о значају жене у друштву; син јединац кога је развратио школски интернат и који жену замишља само у сексуалном погледу, а уз то у смислу највећега иоиижења — такав син је права слика жестоког, хладног, сухог и неморалног вјечитог момка, што највише и слаби снагу парода. С тнм иеморалним младићем — нежењом — може се сравнити донекле и француски супруг отац једнога или двоје дјеце. Обојица они теже за угодним свјетским животом са његовим минимумом брига и дужиости, а максимум радости и наслада. Напротив отац четворо или иеторо дјеце, који је заузет васпитањем и његовањем своје дјеце, леће имати времена за своје лицкање, за љубавне иитриге и авантуре, за нарушавање брачне среће других људи, он је куд и камо сигурнији елемеиат у друштву, него вјечити момак. Моралу жена из народа (у то се неможе сумњати) све више и више пријети онасност у толико, у колико се безбрачност све више шири и број дјеце у породици смањује. Вјечити момак и њему сличпи отац маЈЕе иородице највише шире улични неморал, који безусловно ограничава већи број рађања а јако увећава број умирања дјеце и јесте најужаснији чииилац друштвенога трухљења. За француске кћери исто тако мали број породице њихових родитеља не може бити тпколом здравог и правилног васпитања. Изгледа да се егоизам код жепских исто тако развија као и код њихове браће. Ако је идејал имућпога фраицуза —• свјетски епикурејац, оида је и идејал имућне францускиње — свјетска дама. Оба та идејала суируга сливају се — у одпосу према потомству — у једну

') Стари момак бити поогало је нвшто ^блигатно. 2 ) бирО срдаца.