Istočnik

Бр. 9. и 10.

источник

Стр. 145

заједничку жељу: једно, много је двоје дјеце, а у свему осталом потпуна слобода ; балови, позоришта, теревенке и т. д. Така свјетска дама, разумије се, пије у стаљу бити матером веће породице. Поред тога, што бити мати не одговара животу по салонима и физички слаби женску, порађање не одговара још пи естетским захтјевима. Кућа, пуна дјеце, није елегантна, така кућа је само за прост свијет. МасЈате срета се тако на по иута с шопвЈег и свако полази својим путем: што више задовољства, што мање муке! »МогН'со1ез« Л. Доде и »РесопгћЧе« Золе дају интересне податке објашњујући такав »супружански« живот. Али поред свега тога треба одати поштовање францускињама из виших друштвених редова у томе, штс су оне тим путем пошле и против своје воље. Осјећај матерински дуго се није могао угасити; требаше горких разочарања и мука да и оие постану свјесни завјереници против свога народа. Опе дуго вјероваху да њихови мужеви, женећи се, имају у виду брачни живот с његовим радостима и жалостима; мишљаху да и они сматрају себе за очеве, као оие што се сматраху матерама. Али временом увидјеше да мужеви сасвим друкчије гледају на брак. Они не траже дјеци матер, него себи задовољство. Они и иосе за ту дезорганизацију брака сву одговорност. Настаје питање каквог је утјецаја имала и још има на то стање француског друштва римо-католичка црква, којој је женских виших сталежа у француској тако одано? Одговор социолога за њу није баш пријатан. Пребацују још наиме, што учи, да треба презирати брак и што нежењењем свештеника и силним калуђерицама одузима народности у округлом броју 80 до 100,000 породица. Пребацују јој то што она сијући антагонизам међу религијозиим убјеђењима жене и атеизмом мужа, руши авторитет главе породице и иодкопава духовпо и морално јединство у породици. Но најжешћи приговор који добацују римо-католичкој цркви јесте тај што она претпоставља женама роткињама жене нероткиње. У истини мати 4—5 дјеце и сувише је заузета послом око куће и дјеце те не може редовпо ићи у цркву. У своме животу, пуном бриге и муке око дјеце она мало има времена да посјећује разне побожпе скунове, а што је главпо она своје приходе троши само на своју породицу. Све своје имање завјештава она својој дјеци кад се у исто доба жена без дјеце обраћа свештенику да јој буде тумач последње воље. У тим практичким погледима римо-католичке цркве на брак не могу иматн никаква утјецаја ни проповијед нити ријечи: »рађајте се и множите се.« На тај начин захваљујући и утјецају своје цркве, Француска се не може надати већем прирасту свога становништва. Можемо се запитати, да ли ће француску из њене кризе избавити нижи слојеви парода? Чини се да се и овдје мора одговорити негативно. Сличио томе како је прије трећи сталеж постеиено освајао привилегије и права првог и другог сталежа, а с тим и све, добре и зле особине њихове, исто тако и сада четврти сталеж тежи за угодностима и преимућствима буржоазије. Пролетер, обезбиједивши себе потпуно, постаје затуцани буржоа, усваја све његове погледе и ночиње и сам ограничавати своју породицу. На тај начин могуће је предсказати у будућности ограничење броја дјеце и у тим круговима Француске. Француска као најстарија културна држава нове Евроие, прва је искусила пошљедице описа !10г процеса