Istočnik

Стр. 146 И С Т 0 Ч Н II К Нр. 9. н 10.

друштвеног опадања. Њој је тим лакше било доћи дотле, гпто је она разњежена и истрогаена вјековном превлашћу и предњачењем. Пренебрегавање практичне дјелатиости и омаловажење трговачког сталежа потпомаже кризу, а утјецај цркве служи јој као заштита. Друге културне земље до сада су избјегле ту опаспост пјш због тога што се одликују склоношћу ка практичком дјелању, колонизацији и смјелим подузећима, или због тога гато прав.ославни и протестантски морал и читање Библије подржавају код њих идејал многобројне породице, или па погаљетку јога и због тога, што у њих јака монархија и још угледпа јерархија ограничавају ту тежњу за раскоши код пижег сталежа, коме је Француска једнакост дала крила. Али нико не може из садањег здравог друштвеног стања осталих народа извести, да они не могу боловати од исте те болести. М за њих може доћи такав ча.с као и за Француску, која им само за поуку у том погледу може послужити. 11 тада када Француска буде прекужила ту болест и буде опет напредовала, можда ће је друге државе у томе замијенити.

Из црквеног правила — израдио: Јован Дим. ЈоканошМ. [Рељево.] (Наставак.) Повечерње. Послије вечерња свршава се повечерње. Повечерње је опћа, црквепа молитва за Хригпћанина, кад иде на починак при свршетку дана. 0 повечерњу као засебној служби спомиње први пут Златоусти, Василије Велики и др. Од цркв. богослужења најлакше је устаповљено повечерње и, као гато ћемо видјети, први час. -\ г прво вријеме је то била моЈ ,итва пред спавањем за монахе, коју је сваки обављао сам за себе у својој ћели.ји. Касније је из монашке практике ушла у опћи »Устав« и посгала опћом молитвом. Златоусти спомиње повечерње иод именом молитве »розкгето сит аЈ зотпит поз сопИептиз«, у арапским капопима се назива »огаТЈ Јогт1ио1П8, сит си1л4ит 11иг«, код Амвросија Милаиског »сит Лепј^ие си!)11ит рег^нпик«, Василије Велики га назива молитвом »тгјс; ујулос аруоцечгј^«, а Венедикт га назива »сотр1е(;©гшт«. 0 саставу повечерња у прво вријеме зпамо мало. Најпотпугшје управо пајсличније повечерње данашњем малом налази се у »Уставу« Венедикта Нурсијскога. Са службом повечерња спојила је црква успомену а силаску Христову у ад и ослобођењу праведника о^, власти ђаволске. У молитвама повечерња нас црква побуђује да благодаримо Богу за сва добра; уједно пас позива и на покајање, које је особито при свршетку дагта потребно, као исповјест пред Богом како смо провели прошли дан, и најпогаље учи пас да молимо Бога, да нас заштити у идућој ноћи од свакога зла. Зато пам и налаже да усрдно молимо пресв. Богородицу, да нас засгупа пред престолом свевишњега за вријеме цијелога живота. Повечерње се сврнгава мало и велико. Мало се повечерње свршава или заједно с вечерњем или само за себе нреко цијеле године осим св. Четрдесетнице