Istočnik
Бр. 11. и 12.
&сточник
Да ли су штетни по религијозни, морални и друштвени живот народа српског ноћни састанци сеоске младежи: сијела, прела, играње кола и пјевање, и ако су штетни, по којима би се пастирским срествима могло против истих радити? — Стеван Јањетовић, парох. [Слав. Кобаш.] (Свршетак.) Празник је, гтун је храм народа. Свештеник достојанствено и побожно врши св. литургију. Одједаред с крстом у руци у потпуном одјејанију ево га међу народом. Озбиљно почео је народним тоном, народним ријечима, да говори. Ријечи падају као вреде сузе, смишљене нижу се као бујица људских осјећаја. Народ слуша нетремице. Говори данас, говори у недјељу, говори на погребу, говори на кршћењу и зар не ће бити ама никаква успјеха ? Часни је пост. Сви се христијански спремили, да олакшају терете дужевне — иду на св. испокјед. Свештеник мирно стоји, очински испитује, благо укорава, гдје треба не жали да и запријети, да изобличи — казни, а у свему његовом раду огледа се свјесноот, огледа се очинска љубав — огледа се светиња. И зар ама баш ништа, да не дјелује на та духовна чада своја? Будним оком пратите ноћне народне састанке. И против неваљалштина њихових и приватно и јавио, и у храму и ван храма са свом снагом стеченог аукторитета, свом моћи народне љубави како то каже лијепо св. ап. Иавао: пропов-кдВи гпоко, настои илаговрминн-к И КЈЗВрелиНН^, иШЛИЧИ, ЗЛИЈИТИ, оу.иоли СО КСАКИДГК ДОЛГОТерИ^НПЛПх И 0учП1|{,И'К (2 Тим. IV. 2). И зар да не буде плода и берићета од рада?! Па не само у св. храму, већ и у приватном састанку с народом, свештеник треба да употријеби сваку згоду и прилику, да поучи народ, да му предочи живом ријечју што не ваља, да га посавјетује, да га упути правцсм ваљаним. Озбиљније и треввеније људе треба да сакупи око себе, да им ирикаже оиаспост тих ноћних кола и раскалашних забава и да гледа, да их наговори, да и они раде противу њих барем тиме, да не пуштају на њих оне, којима су они господари. Млађима то може приказати на оним недјељним и иразничним поучавањима , која треба сваки свештевик да тачно држи. Па и преко тих поучавања, не би лоше било, кад би свештеник уз припомоћ остале пнтолигенције, држао с народом иоукне састанке. На тима састанцима могао би лијепо развити и ту своју дјелатност протпву тих ноћних састанака.