Istočnik

Стр. 174

источник

Бр. 11. и 12.

За то су врло добре наше данашње земљорадиичке задруге. У сваком мјесту требало би већ, да су подигнуте, и ниједан свештеник не би смио да пропусти а да не буде њихов члан. То је згодна прилика, гдје се могу што боље упознати; то је згодна прилика, гдје се могу лијепо поразговорити; то је згодна прилика не само за наш економски ирепорођај, већ и за душевни. Неможели свошгеник ту уз своју проповијед у цркви — повести акцију и против празновјерја ? Рационално, рецимо, науче људи орати и сијати, жито им добро напредује и успијева — свештеник одмах нека употријеби ту згоду, да покаже, како не може нитко набацити снијет на жито, ако је оно чисто и без снијети усијано. Или у земл»орадничкој задрузи науче како треба краве хранити и оне ће наравно давати доста млијека —• свештеник ће одмах то употријебити, како се млијеко не може одузети и т. д. и т. д. Ниједну згодну прилику пастир не смије да пропусти, а кад се народ о празновјерицама разувјери, то и на својим сијелима' и прелима не ће о њима онако говорити, трокати омладину и тиме онако штетно дјеловати па религијозни живот српског народа. Узмите како се лијепо ту даду развити корисна предавања из ове или оне струке господарства, па у томе предавању истаћи рад, марљивост, поштехће као главне услове свакога напретка и одмах за тим окренути се на наше прилике и на наше ноћне састанке и приказати их као неваљале и штетне по те главие услове свакога напретка и позвати све задругаре, да устаиу противу тога. И онако већ правила задругарска захтијевају од чланова задруге, да буду треввени, озбиљни људи, побожнн и прави хришћани, добри и ваљани Срби, јер као што знамо, једна од најглавнијих карактерисгика тих земљорадничких задруга и јесте, да уз економско подизање и морално и душевно подиже народ. Велим, кад сама правила то захтијевају, колико ће користити, ако п свештеник ту унесе свој дух. У опће пастир ће употријебити сваку згоду и прилику, да буде својом поуком на услузи. И наравно, да ће је удешавати према слушаоцима. Док ће једне морати поучавати и назидавати еванђеоским поукама кротко; на друге ће требати дјеловати са свом снагом свога пастирског аукторитета са изобличавањем; а на њекоје ће морати напасти и свом силом пастирске дисцнплине. Већ је задње вријеме, да се нешто поради за душевни напредак нашега народа. Гдје су нам поучне књиге, гдје су нам народне књижнице? Ењига би се још и нашло, али дали их нар \ц чита?! Зато би требало крај тих земљорадничких задруга основати и мале