Istočnik

I. Ријеч ученицима на почетку школске године. (Ексхорта.) Драги ученици! Ваљан човјек и прави хришћанин почиње сваки свој рад с молитвом. Па ни ми ево нећемо да заостанеио за ваљаним .људма и честитим хришћанима, него учинисмо данас дјело своје хритпћанско на почетку свога рада: призвасмо Вога Духа Светог, да нам у раду помогие, да нас очисти од сваког недостатка, да можемо посао свој годишњи и задатак свој ва.љано испунити. Чиста душа ваша треба данас да полети у висине Дару небескоме, ризници сваких добара, да се заустави пред свијетлим пријестолом Вога Овевишњега, па да се искрено помоли, да јој Бог дарује од свјетлосги Своје ма искрицу једну, која ће се распирити у пламеп, да вам свијетли у раду вашем, да вас грије као сунце биљку, да вас чисти као огањ злато. На почетку нашег рада, лијепог, поносиог, хоћу да вам као ваш духовни наставник изнесем пред очи у главном ваш задатак. Лијеп је ваш рад: нигпта није љепше него бити ђак! Ми смо као мала тврђавица, ограђена бедемом науке, који су вијекови зидали, изнад које прелијећу тмасти облаци свјетске несталности, свјетских брига и животне борбе. А о нас се све то одбија. Ми не знамо и не разбирамо, шта се све у свијету догађа; ми имамо свој свијет, свијет идеала, коме су путеви свијетли и посути цвијећем. г Бачка собица то је радионица, тиха и скровита, у којој се кује судбина народа. Школка соба — то је свијетдо огњиште, које пушта зраке цијелом свијету. А доба, које у том раду проведете, то је најљепше, најидеалније у животу вам, па се за то сваки радо и с пријатним успоменама сјећа увијек свога ђачког доба. Ми смо дакле раденици, којих посао није на одмет, већ на корист човјечанству. По себи се разумије, да ће наш рад бити само тада ваљан, ако га с љубављу радимо, ако схваКамо свој посао и дужности своје. Моје је, да вас у име Цркве наше крстом светим и Јеванђељем