Istočnik

ћросвјећујем, да вас више од свију ваших старијих потичем на рад савјетима и поуком, да вас више од свију чувам од неваљалства. Па и ја свој рад годишњи почињем ево тијем, што ћу да вам побројим најглавније ваше дужности |ачке, да вас одмах на кораку првом опоменем и на срце вам ставим, да пазите на себе, да не осрамотите ни себе нн својих. Сваки је од вас толико разуман, да може схватити, зашто су га старији му послали у школу. Ваш је задатак, да се у школи изобразите, да се знањем онолико ојачате, како ћете као људи моћи заузети достојач и пристојан положај у људском друштву. А чим сте сгупили на школски праг, морали сте као озбиљни младићи помислити у себи: ја узимам сад на себе частан задатак, да ударим темељ свом будућем животу, да не будем на терету ближњима, већ да својим силама користим не само себи, већ и њима; ја улазим у озбиљан рад, којим ћу показати свијету, који ме познаје, старијима својим и пријатељима, да сам достојан, да станем некад поред њих, раме уз раме, а родитељима својим, да ће имати у мени часну одмјену. Такве озбиљне мисли морају се родити при ступању у школу код сваког озбиљног младића, а морају се понављати и у свима вама старијима, који сте већ коју годину провели под кровом школским. Но да те мисли не остану само пусте, неостварене мисли, потребно је, да ви себи сад већ, на почетку школске године, створите слику и план свога рада годишњег; потребно вам је, да сте начисто с тим, шта се од вас очекује и шта вам ваља учинити, да дођете до своје сврхе. А сврх свега морате се завјерити себи, да ћете и вргнити своје дужности тачно, с љубављу, да не будете слични оном, што је у земљу закопао таланат свој. Брзо пролази вријеме, па за час дође крај школској години, кад вам ваља показати, какви сте били у дужностима својим. Дужности су ваше разноврсне. На првом су вам мјесту ваше хришћанске дужности према Богу, вјери и Цркви својој. У те ћу вас дужности ја упућивати у свакој прилици; опе су вам прве и најпрече. И ако њих извршите тачно, онда ћете моћи за се рећи, да сте и ске остале дужности своје ваљано извршили, јер ко извршава марно и савјеспо црквене дужности, то је човјек честит и моралан, који не може занемарити ни осталих својих послова, јер га Црква савјетује, да у свему буде тачаи и честит. Па Црква од вас, засада још малених и нејаких синова својих, захтијева, да поштујете уредбе њене, да извршујете заповијести њене, да похађате марљиво богослужење њечо, да слушате марљиво науку