Istočnik

и поуку шеиу. Једном ријечи она тражи од вас, да јој будете стална н послушна дјеца, а она вам за то пружа помоћ своју, коју вн можда сад још потпуно и не сазнајете, али кад будете једном зрели људи, онда ћете тек видјети, шта вриједи њена помоћ и утјеха. Поред црквених дужности имате и дужности орема свом народу, и ако још нијесте ушли у њега. Желио бих, да вам ове моје ријечи стално остану у памети: да се сјећате увијек, из ког сте народа никли и пгга му дугујете. Ми смо чланови поиосног српског народа, поносног са својих врлина. То нам и туђин признаје и то треба да нас кријеии и да нас уздиже. Али баш зато, што наш народ има доста врлина, славну прошлост и наду у још л.епшу будућност, ви се морате чувати, да не осрамотите некад као људи свог народа, да се одродите од њега, већ да се увијек с поносом сјећате свога рода. Све што би могло штетити и шкодити лијепом нмену нашега народа, ви и сад, а особито као л>уди, морате гледати да отклоните од њега, а бранити га морате од свпх нападаја и подвала.. Вас зову узданицом народном; ви ћете бпти интелигентни људи, вође и угледни чланови свог народа, — ено вашН' старији друговп већ учествују у народном животу *) — па пазите, да се зараиа онаквим духом запојите, који даје снаге и свјежине народним очекивањима! Скупљајте снаге, да узможете стати у свој народ, па показати, да сте и том позиву дорасли! На те дужности ређају се и друге ваше у ужем смислу ријечи школске дужности: марљивост, пристојност, углађеност, послушност н уопће чедно понашање. Те вам дужности износи пред очи и школски ваш закон, а мени не треба у том погледу друго, већ да вас позовем и опоменем, да марљиво и савјесно вршите и те дужности, јер су и оне за ваше добро. Пријети се у том закону и казнама ономе, ко те дужности занемари или прекрши прописе. И онај, ко се по невољи буде упознао с тим казнама, нека их сматра као средство за своју поиравку, као љекарију, која ће га извести на прави пут. Но не дај Боже, да вас казне руководе, да испуњавате своје дужности, него треба то да чините из љубави према свом ђачком позиву и из љубави према својим старијима. Боље је, да између вас и ваших старијих влада љубав и оданост, него страх. Кад ми видимо, да ви с вољом слушате наше заповијести, савјете и поуке, ми ћемо вам сами бити највећи пријатељи. Ако сте ви према нама уљудни и пажљиви, ми ћемо вам својом бригом то зацијело вратити у већој мјери. Кад промјерите те дужности, које сам вам истакнуо, увјерићете *) говорено на Призиванију шк. год. 1903./4., кад омладина држаше збор свој у Карловцима.