Istočnik

којој отац побожно шапуће: „ Помози Воже/ и , а дјеца му молитву тихо поиављају! Дјеца из такве куће иаучиће из малена достојно поштовати име Божје и уважавати и разумијевати помоћ Божју, те ако их и запљусну кадгод вали свјетских брига и животних невоља, знаће, коме ће се и како ће се обратити. Није оно хришћанин, коме је на језику Бож' помози", већ који мјери сшазу ногама својим и торавњује иутевв своје, да не сврЛе пи десно ни лијево (Нриче 4, 26—27) и који душом својом жуди Богу (Исаија 26, 9). Која душа осјећа потребу, да је с Богом у свези, а то без сумње треба да жели свака хришћанска душа, тој неће празно звонити ријечи: Господе, иомагај! већ ће се она у молитви својој с Богом наћи и сам ће је Бог благословити, да срећно и задовољно, а на корист своју, превали свој землљски пут. Друге теме: 1. 0 стрпљењу (ст. 22); 2. 0 молитви у самоћи (ст. 23); 3. ЛаЈја на мору — слика Цркве Христове (ст. 24); 4. Море — слика човјечјег живота (ст. 24); 5. 0 страху (ст. 26); 6. 0 очајању (ст. 26); 7. С ким је Бог, нема се чега бојати (ст. 27); 8. Не кушај Бога! (ст. 28); 9. Маловјерни! (ст. 31). 1. 0 стрпљењу. Уз помоћ Божју може човјек сваки свој рад кал>ано сврпшти. Но често људи не могу да дочекају краја своме раду, да виде плодока од њега. Или се испријече на пут какве сметње, или сам човјек изгуби вољу, или најпослије гори од нестрпљења, да види, каквим ће му плодом уродити рад. Онај радник, који нема стрпљења, има много већу муку у раду ногоонај, који полако, издржљиво, и промишлзено ради. Ко има стрпљења, тај је тако рећи пола посла свршио. Пословица каже: ко лагано иде, даље до$е, јер ко је нестрпљив, тај пада у журбу, а у журби рад никад није ваљаи, него кад човјек већ мисли, да је готов с њим, мора се враћати често опет на почетак, да иоправи, што је у хитњи покварио. Стрпљење је лијепа врлина не само у раду, већ и у цијелу животу и понашању човјекову. Многи је нестрпљивошћу својом много себи покварио: рад је, да на пречац дође до сврхе, па промаши и што би могао постићи. Нестрпљиви се људи обично врло често кају, јер иестргтл.ивост и непромишљеност иду руку нод руку. Има позива, у којима људи морају имати врло много стрпљења. Особпто то кажи зп свегптеттички и учитељски позив. Ако свегптеник или учитељ нема много сгрпљења, неће имати никаквих уснјеха у