Istočnik

доброгавор твој /" (Г1с. 114, 6). Увијек ће још наћи крепку Господњу руку, хсоја ће га поново увести у Цркву његову, као Петра у лађицу И у Цркви ће он наћи поново мира души својој и тада ће тек моћи чисто схватити опасност, у којој је био ван Христове Цркве. У обијести својој и у добру своме хоће човјек и у друге гријехе. Бе размишља много о опасности, у коју срља, не мисли па пошљедице, убитачне и ужасне. Крај је опет као и првима: залутају у мрак без Божје милости, брзо је крај срећи њиховој, али и обијести. Пут је ираведнички као свијешло видјело, које све веЛма свиЈелили, док не буде ирави дан , а иута је безбожнички као мрак, не зна/у на гигио Ле се сиотакнути (Приче 4, 18—19). Колико је живота већ гријехом уништено, колико душа изгубљено! А све зато, што се човјек заборавља, што му није на уму молитва: Тосиоде, помагај! Бо и опет, кад човјек посрне у гријеху, има му још повратка. Бије Бог као човјек, да се свети, већ као отац, који прашта. Али отац прашта сину само онда, кад се син искрено каје, кад зажелн опет натраг, па и Бог прима поново Себи само оног, ко је увидио, да му пут не ваља. Ко је у гријеху кадар изговорити опет ријечи : Госиоде, иомагај /. — тај неће пропасти, јер му није душа још онако црна, да се не би могла очистити и пристати у свијетлост Господњу. Често чујемо у људи: Воже, иомози! Али те ријечи у нашим устима немају оне снаге, као ријечи аностола Петра. Бама су оне више као узречица, а не права молитва. Ко је мало час, на почетку посла, рекао: Бож' помози! — док се окрене, опсоваће најстрашнију псовку, ако му посао не иде како би хтио. Је ли оно дакле била молитва ? — Ви налик! Него бијаше тек онако из навике, као што из навшсе људи једно друго поздрављају са „Помоз' Бог", а ништа о Богу не мисле у тај мах. Бего кад човјека огпсоле опасни животпи вали или што се каже кад дође у подгрлац душа, тада човјек тек погоди праву молитву. Како тада из дубљине душе извиру ријечи: Господе, помагај! И колика је разлика између њих и осјећаја, који се тада у души буде и оиих при обичном изговарању тих ријечи! Бесрећа човјека сломије, укроти, па га онда и Богу упути. Али такво обраћање Богу није заслуга никаква, јер је сасвим природно, да човјек тражи помоћ у биједи, па кад је ни у кога нема, онда дај да се номолп и Богу, а кад биједа про!>е, онда се опет псује, као што се и прије радило. Срамота је, да има таквих хришћана. Није Христос хтио од пао то, већ да нас учини сасвим друкчијима. Коме ћемо се молити, ако Богу нећемо? Како је лијепо и аамислити само чесгиту породицу, у