Istočnik

Бр. 13. и 14.

И С Т 0 Ч Н II К

Стр. 197

„Па су своју азну изгубили, „II на њима стари скерлет беше,

„Пред њих носиги вино и ракију „И господску ђаконију редом. „Треће ти је, беже, нечовјештво: „Ги имадеш и оца и мајку,

„Оне мећеш у доњу трпезу; „А који су нови господари, „И од скора азну заметнули, „Оне мећеш у горњу трпезу,

„Ни једнога у асталу нема, „Да ти пије прву чашу вина!"

III. Крсно име у српском народном хришЂанском обичају и обреду.

„Обичај је готов ннкон". Народна пословица. „Све нека буде иоштвно и уредно". Аностол Павле: I. Кор. 14. 40.

Србин правослакно вјере од вајкада слави крсно имо ио свом старом народиом хршнћаиском обичају и обреду. Обичај тај примљен је у амапет с кољеиа иа вољено, а обред освештала је још н наига народна црква. Једио п друго, у течају многих стољећа, сачунмло се м постало уобичајнгш зтсоном и обрсдом црквеним. Лијепо је речено: „У нашој крспој славн што је од ВјОре свето и у иароду поштовано — то ми молитвом поштујемо. Особито смо сретни, те се и црква наша српска са цијелим духом Јнародним срасла' и у светињи јеван^елске истине тако дивно процвјетала, е не можеш разлучити Србинство од хришћанства, духа науке Христове не ћеш раставити од умотворина народа српскога!" И кад то не би било тако, не би ни крсно име могло светшвом се звати. Наш мудрац Доситије казао је: „Сви обичаји и церемоније без љубави еванђелске нису нпшта друго него празновјерица". На мијешње зове се дан, који пада два дана пред крсно име. Вук ВрчевиБ каже: Ово је име у народу заостало, што се у онај дан мијеси шенични крух, крсњак, ироскурице, и толико помањи колача колико дође ђеце с одовама у род с којим Јјецу по обичају даривају". У очи крспог имена спремају се домаћин и сва кућна чељад, да прпбаве, приуготове и пореде што је за славу потрабно. Сваки чиии како може, како зна и како умнје, избјегавајући нри томе велике н непотребне трошконе и неправећи дуга; јер: „вересија гола шија", „вересија педевсија". Жене мету кућу, обор и све око куће. Тако је додуше увијек у кући вриједне и честите домачице, али особито о крсној слави, када се нада, да ће и свештеник доћи и званице и родбипа походити је.

1. На мијсгиње и у очи крсног имена.