Istočnik

Стр. 198

Бр. 13. и 14.

Свака српска кућа приређује крсно кољиво, колач (лешур^ију), крсну свијеЛу и кандило , па прибави још два три грунка мирисна тамјана. Кољиво приређује се овако: Узми чисто и читаво пшенично зрневље, метни у чист лонац, налиј чистом водом и пристави к ватри да се вари. Кад је варено остави да се олади, додај меда и успи у чашу, тањирић или другу коју чисту посудицу. А можеш издупсти и јабуку или наранчу, па у њу сасути кољиво. Ово се озго унакрст начичка још и здравим жгарицама од ораха и љешника, а ко може и комадићима од шећера. Колач , који се зове још и летурђија, треба да је од чиста ишенична брашна и квасом замијешен. На њему је утисвут печат, а тај се зове „проскурно слово". Изгледа овако:

1ИС

хс

НИ

КА

Ово се чита: Исус Христос Ника , то ће рећи: Исус Хрисшос иобједа. Има још и овакав печат:

0

о

0

о

Значи: Само слога Србина сиасава. Оба печата урезују се у дрво, па онда утискују у тијесто од којега је колач умијешен. Два су крсна колача. Један носи се у цркву, а други остаје у кући. Оваки од њих има пет унакрст утиснутих печата. Крсну свије&у приуготовља вриједна редуша од домаћега воска. Узме од прилике колик свијећа, урежњака или влакна, међу дланима сашуљана, па обавије то воском и на трпези дланом приравна. Ко нема таке свијеће тај купи „дуплирић". Пред иконом крсног имена треба, да је намјештено кандило. Оно је напуњено чистим зејтином, у коме гори жижак преко цијеле ноћи у очи крсаог имена, па и цијели дан на крсно име. Па за то, ни једна српска кућа не би смјела бити без иконе крсног имена и пред њом намјештена кандиоца. (Наотавиће се.)