Istočnik

Бр. 23.

Стр 369

твојим, изоштри око савјести и ти ћеш је опазити; оплакаћеш гријех, и овлажићеш сушу невоље твоје су нама кајања. Јеси ли заборавио, да горчина судбе овдашње искупљује од још горче судбе вјечне, васкрсни у себи сјећање на то, и ти ћеш доброј вољи додати још и жељу за невољама, да би за овдашње мале невоље вјечну милост задобио тамо од Господа. Је ли све то много и тешко? А међу тим таке мисли и осјећаји јесу нити (конци), којима се крст наш свезује са крстом Христовим, и из њега истиче спаситељна сила за нас. Без њих, без тих мисли и осјећаја крст остаје на нама и прптиекује нас, а нема спаситељности, јер је одјељен од крста Христова. Тада ми постајемо крстоносцима, који се не спасавају, и не можемо се хвалиги крсгом Госнода нашег Исуса Христа. Када сам вам рекао ово мало о спољашњим крстовима, и ако би се о томе много говорити дало. позивам вас, браћо, да мудро ходите, и да вријеме горчине и невоље искупљујете добровољним, благодарним и покајним трпљењем. Тада ћемо осјетити спаситељпо дејство крстова, који бивају од невоља и радоваћемо се, што се тим крстовима подвргавамо, јер ћемо кроз њих назирати свјетлост славе, и научићемо се, да се њима хвалимо, не тек саио ради онога плода, који ће нам ти крстови донијети у будућности, у животу вјечном, него баш и ради плода, који нам ти крстови доносе у садаглњости. — Амин. таоге — Бошко. 1 Из црквеног правила — израдио: Јоиан Дим. Јовановић. [Рељево.] (Наставак.) Свенсћно бденије. Свенобно бденије или само бденије јесте опће црквено богослужење, које се по правилу свршује у очи сваке Недјеље, Господских и Богородичних празника и неких светих (види о томе подробније на великом вечерњу у очи Недјеље). Свеноћно бденије састоји се из великога вечерња, (на Божић и Богојављен.е увијек а на Благовијести, кад падну у вторник, сриједу, четвртак, петак и суботу у велики посг почиње се бденије великим повечерњем), јутрења и првога часа а свеноћним зове се стога, што се у старо вријеме почињало с вечера а свршавало у зору Данас бденије код нас траје два или највише три сата. Цијелу пак ноћ и данас траје у св. Гори. Свеноћно бденије је постало још у апостолеко доба. Наука Христова у нрво вријеме ширила се врло брзо и тијем својим ширењем подкопавала је Јудејство и незнабоштво. У својој мржњи поче прво Јудејство а затијем по пропасти јудејске државе и пезнабоштво гонити шљедбенике нове науке. Да би избјегли гоњењу и да не би били узнемиривани у својим молитвама, мрви Хришћани се окупљаху ради молитве на неприступним обично подземним мјестима и то ноћу и спајаху неколико богослужења заједно. Осим тога и побожност првих Хригпћана била је узрок, да се установи управо да се, пошто је гоњење престало, и даље продужи ово богослужење. Још у прво вријеме Хришћанства празник *) Весједе св. Василија па шестоЂнев. Превео Гаврило еиискои. Издао Андрија Стангсонић полип, чиноп. у пензији. У Београду у шгамаарији Нигс. СтвФановића 1838. 8° 165 стр. и 3 л.