Istočnik

Стр. 370

ИСТОЧНИК

Бр. 23.

Пасхе био је највеличапственији. Да би достојно спремљени дочекали^радосни час васкресења Христова проводили су Хришћани сву ноћ у очи Пасхе у читању св. Писма, појању псалама и слушању за то вријеме згодних поука. Касније је црква ову установу пренијела и на друге велике празнике, а пастири цркве трудили се да се ово богослужење не само одржи него и што више распростани. Св. Јован Златоусти умножио је и распространио пјесме и молитве на свеноћном бденију, а бл. Јероним се трудио не само, да се ова установа одржи него је и бранио Хришћане од незнаоошких пападаја и разних клевета и потвора због ноћног скупљања Хришћана на молитву. Кад је гоњење сасвијем престало, опда је црква тачно одредила састав свеноћног бденија. У тај састав као што смо већ видјели ушло је вечерње, јутрење и први час. Свештене радње на бденију значе: створење свијета, пад човјечји и његово искупљење. 1 С-веноћно бденије свршује се овако: Свештеник ушавгпи у олтар меће на се епитрахиљ и облачи фелон, свлачи завјесу и отвара св. двери. Затијем ставши пред св. трапезу узима у лијеву руку упаљену свијећу и благословивши кадијоницу узима је у десну руку и кади у накрст св. трапезу и жртвеник, излази кроз св. двери и начинивши кадијоницом крст пред св. дверима говори чогтлнит^)« и кадп престолне иконе на десној и лијевој страни, архијереја, ако је присутан, ако није, онда кади икону на његовом столу и обје стране храма десну и лијеву. Затијем кадећи иде десном страном у храм, по том се враћа и кади лијеву страну храма иде у паперту и начинивши кадијоницом крст пред красним вратима кади десну п лијеву страну и враћа се лијевом страном натраг. Дошавши пред св. двери чини кадијоницом крст и говори »Гошоди б.ш-омокн« и кади поново икону Христа н Богородице и архијереја односпо икону па његовом столу, улази у олтар и ставпти преД св. траиезу прави кадијоницом три пута крст и говори: Слли кАт-бк... Л/иин1 и одмах се чита: ПјНИДНТ! П01М0НИ /ША. .. 3-нут 2 ). Пс. 103. »Б .мгомоен Д&1Ш Л10А Гошодл... С л Л К .1 н нмн^: л,1лилн'гл 3-пут. сллкл Т!К'6 Бож! 3-пут Јектенија велика

У очи Недјеље:

у очи празника Господсеог, Богородичног или светога.

Катизма прва. I. антифоп: Бллжт-ћ ,и8ж'к. . гл. 6.

Катизма нрва: Клнжигк .иУж-к... глас 6. Мала јектенија.

') У Типику отоји; Клндн.10КжиглТ[лк ж( Пј )'и.ик ск^фник-к [ Т о.ац Г ж 1|)!ди ц (ркк(, козгл.11НТ'к К (.г ['И.Иг [МЛ10.1ГК : В 0 [ Т Л II Ч Т ! ! Д(ј)Ж<1 [К^ЦННИКТ* К'К [0 (К^ЦНК) КОЗЖЖ(ИНО|0 К [ /И -к Ж( к 0 с т н к 111 н ,11 'к ( п 1ипик" гл, 2.'. Обичај је био по ианаотирима, да братија ирији и . ј ГО почне бденије и док ое још не иекупе сви, еједе по столовима. Кад је пак ночињчло бденлје оа |,а је ђакон у Типику клндилокжимтмк), ако с.чужи, а ако не, онда сам евештевик, повивао братију Д1 устану ]>ијечју »К0!Т>1ИНТ( !« Овако је по славенском Типику. У грчком пак нема тога. Тамо мјесто ријечи »костнннТЕ« почиње бденије ријечју »хеХвисг^Тб« — новелите. Ово је остало од Римљана ер ријечју „1пђе1е и — 8аповједите (слов. повелите! обраћали се при, еђивачи народних игара конзулу, да их отвори Кашње се овом ријечју „и11)е1е" — хгХеиаатв обраћао церемонијер владаоиу пред почетком сваке дворске или црквене церемопије Овај обичај је прешао и у цр;ву п ријечју »покмиТ!« тражила се дозволч од архијереја или наетојатеља, да се отпочне б )гослужење. -) Кад ее ночне чита-ги »П(Цидит( поклонн.ша «, затвара евештеник св. двери, скида са себе Фелон, иалази из олтара и чита пред дверима „свјетилничне молитве" (види велико вечерње у очи Недјеље примједба 2.).