Istočnik

Бр. 23.

источник

Стр. 356

вједннци. Они проповједају тако, да проот народ из њихових мисли не може много научити. Простом народу треба сасвим једноставно проповједати, јер и тада не разумију све. Проповједаик треба да се обраћа својим слушаоцима као мати, која умирује расплакано дијете. Лутер се врло неповољно изражава о проповједницима, који проповједају само угледним и ученим слушаоцима а не простом народу, коме треба прије свега да проповједају. Кад је једном Бг. Егазшиз АН)еги8 запитао Лутера, како треба пред кнезом, да проповједа, одговори му исти: „Све твоје проповједи треба да су што једноставније и не обзири се на кчеза, него на просте неотесане и неучене сељаке. Кад бих се ја у својим проповједима освртао на Филипа Меланхтона и друге докторе, то ја не бих никаква добра учинио, него ја проповједам врло једноставно неученима и свима се допада. Ја знам проповједати јеврејски, латински и грчки, но то чиним само тада, када се ми научењаци састанемо." Проклети да су сви проповједници, који високл и тешке ствари народу проповједају, тражећи у томе славе и одликовања. Кад ја народу проповједам, тада сам што простији, не гледам на докторе и магистре, војих има у цркви до четрдесет, него се обракам младежи, дјеци и служинчади, којих има у цркви до стотина а можда и до хиљаде; по њима се управљам, њима обраћам, јер ме они требају а други ако неНе, да ме чују, врата су им отворена. Никад се нисам бојао тога, да не ћу моћи лијепо рећи, него сам се бојао и страшио тога што ћу пред лицем Вожјим морати говорити о ЕВеговој превеликој величини и непостижној мудросги. Проповједнику је забрањено, да шражи у пршовједиачкој сљужби своЈу славу или да иоказујс своју вештину. Такав проповједник је безуман, јер св. Писмо је дано, да се прославља Вог а не људииа на славу. Пред св. Писмом треба сзаки, да је скругпеЈ и само Бога да прославља. Св. Писмо тргж1 смиреао срце, које ријеч В >жју пошгује љуби и цјени; а надутииа (уображенима) се противи Дух Свети и не ће код њих, да станује (д. Петр. 5, 5). Таке Господ искључује из цркве, јер сваки уображен дух је пред Богом јеретик и ако не Ле ј~лс1о а оно с1е јг^ге. Ако ко има боље дарове од других, не треба, да је горд зб >г тога. Господ шаље често на такове тешка искушења, да их научи, да нису нигига, ако Бог дигне руке са њих. Слава се може тражити у Омиру, Виргилу или Теренцију али у св. Писму не. Христос заповједа проповједнгтцима, да проповједају