Istočnik

Бр. 23.

ИСТОЧНИК

Стр. 357

људеко дјело, пошто се и ја, као стари и извјежбаии проповједник, ипак страгпим, кад треба да проповједам. Често сам сам на себе пљувао, кад сам силазио са проповједаонице, говорећи себи: Срам те било, како си проповједао, боље би било, да ниси ни проповједао! Али сваки нека се задовољи с оним, што му је дано од Бога. Сви не могу бити Павле и Јован Крститељ ; него мора бити Тимотеја и Тит4, пошто на једној згради треба више камења за попуњавање (ЕШЈаЂете) него ли квадрата (четвероугластог камења). Кад се проповједа треба свагда говорити о некој извјесној шемч. Онај је безуман, који хоће све да каже, што му у главу до^е. Треба се држати једне ма које тачке, па њу тумачити и доказивати. Кад проповједник проповједа, треба да говори полако , јер му је тако најугодније проповједати. То је уједно и добра врлина, пошто тако може смотреније излагати своју проповјед. Сенека пише о најбољем римском говорнику Цицерону, да је он полако говорио и на срце утјеца,о а Лутер спомиње као таког проповједника Бг. Вгиск-а. Лутер је забрањивао проповједиицима, да не муче своје слушаоце дугим ироиовједима; јер их пролази воља да слушају, те их тако муче дугим проповједима. У свему је добро имати мјеру а особито у проповједи. Лутер вели, да је оно добар проповједник, који престане, кад би га најрадије слушали и кад мисле слушаоци, да ће сад тек насгати права нроповјед. А кога нерадо слушају и једва чекају, да једном сврши проповјед, то је рђав знак. Тестикулацију није Лутер одобравао, говорећи, да се њоме обмањују слушаоци. IV. Одакле треба проповједник, да црпе своје учење, шта да проповједа и чему да учи? Проповједник не треба ништа из своје главе да измишља и да прича ма какве народне приче ((хаЛШопев), него своје учење нека црие само из св Пасма. Скупа са ап. Павлом и другим апостолима и пророцима проповједник треба да говори: „Тако гллголетт* Господк (Наес ШсП; Ооптшб)." Ко не ће да проповједа ријечи Вожје, тај нека се мане својих ријечи, јер ће врије^атн и лагати Бога. Сам наш архипастир Исус Христос упућује нас у својим проповјвдима на Мојсеја и пророкеПрема томе ријеч Божја једини је извор ироиовједи. Но пошто све, што се у св. Писму налази, прости слушаоци не могу запамтити и разумјети, то проповједник треба прије свију