Istočnik

Бр. 23.

ИСТОЧНИК

Стр. 359

Како треба проповједници да тумаче катихизис? Прво : Прије свега треба да се чувају и клоне разних текстова и форми 10 Божјих заиовиједи, символа вјере, молитве Господње и т. д. него увијек да се држе једног текста и облика. У противном случају ако се проповједник једне године овога, друге године другог текста држао буде, прост ће се народ збунити и сав труд биће узалудан. Тексга гареба учиши на изуст и то од ријечи до ри/еич. А који не ће да науче, треба ии рећи, да се тиме Христа одричу и да нијесу Хришћани. Таке не треба припуштати тајнама ни да кумују при крштењу. Родитељи и домаћини треба, да им ускрате јело и пиће и да им рекну, да ће тако сурове људе цар из земље прогнати. Јер као што никога не треба присиљавати, да вјерује исто тако треба масу гонити, да знају шта је право а шта није међу онима, гдје хоће да једу и живе. Ко хоће у држави да живи, тај мора знати државни закон и испуњавати га. Друго: Кад слушаоци науче текст, треба им разјаснити смисао истога. Не треба цио текст од једанпут протумачити, него дио по дио. Само тако се може успјех постићи. ТреЛе : Кад проповједник протумачи мали катихизис а слушаоци га науче и добро разумију, треба проповједник да узме велики катихизис, па да проширује стечене појмове својих слушалаца. Но уз то треба највише, да пази на оне заповнједи, које се не држе и које опази да његови слушаоци не врше као н. пр. заповијед против крађе и о љубави и поштовању према старијима од себе. А при томе треба да цитирају мјеста из св. Пасма, у којима се види казна и благослов Божји. Сваки проповједник треба, ирије него сврши коју тајну, да расшумачи ирисутнима сушшину и значење исше. То је захтјевање оправдано и разумљиво. Јер не треба сумњати, да се неко зато лакомислено односи према предиетима вјер^, што не зна њахова значења и важности. Проповједник има права не само, да учч своју иаству него и да кара грјешнгпсе (Види Иса. 58, 1, — к. Тим. 2, 4), Пр ави проповједник, који вјерно врши своју дужаост, поступа слободно, не стиди се и не страши, да говори истину, не осврће се ни на кога, које тамо, гдје треба, био то велик или мали, богат или сиромах, и без обзира, да ли је моћан или не, пријатељ или непријатељ. А који проповједник не обличава грнјехе, тај мора скупа са туђим гријесима ђаволу доћи, ма по својим гријесима био дијете блаженства.