Istočnik

Бр. 24.

ИСТОНЧИК

Стр. 383

Сина. Сачувај, Господе, свето име Твоје, које они тако хуле; утврди Своје царство, које они у нама разоравају и сачувај свету вољу Своју, коју они хоће, да угуше у нама. Не дај се ради нашнх гријеха ногама газити од оних, који не ће да казне наше гријехе у нама, него хоће 'Гвоју свету ријеч, име и дјело да униште у нама, да Ти не будеш Бог и да немаш наротд, који ће те проповједати, вјеровати и исповједати. Лутер даље говори, да проповједници треба да се моле Вогу и то не само усшима — као што то бива у папству — него и срцем и озбиљно. Ап. Јаков (5, 16) говори, да је молитва праведника, ако је озбиљна, од велике моћи, А наш Господ Исус Христос (Мат. 6, 5) препоручује нам, да се са молитвом не размећемо, као што су то чинили Фарисеји, који су се молили Богу тако, да их људи виде да се они моле Богу. Рог1а (стр. 298) истиче Лутера као достојан примјер за угледање, како се треба молити Богу. VI. 0 спољашњем животу проповједниковом. Сред распуштености и неморала већине тадањег свештенства Лутер није могао, а да не рекне коју и о спољашњем животу проповједниковом. Живот проповједников, по Лутеру, треба да је што више сагласан с његовим учењем, да је проповјед свих хришћанских врлина, како би могао назидавати своју опћину и учењем и животом. Проповједници треба да имају вазда пред очима примјер Мојсејев, Самуилов и других пророка и да се сјећају, шта је св. ап. Павле писао Тимотеју — свима проповједницима свих времена — да буде узор вјернима у рјечи, животу, љубави, духу, кјери, чистоти и т. д. (а. Тим. 4, 12). А ап. Петар обећава онима, који уздају примјер пастви, неувели вјенац славе, који ће добити кад се архипастир јави (а, Петр. 5, 2). Да би проповједници живјели богоугодно и да би знали, шта могу радити а шта морају избјегавати, треба само увијек да се сјеЛају десет Божјих заиовијести чијом помоћу се могу научити многим лијепим врлинама. Лутер, држећи се св. Писма, нарочито удара иротив охолосгии, •ионоситости и гордости. Мудри Исус Сирах (3, 30), побожна Јудита (9, 13) и премудри Соломон (Послов. 16Ј 5, 18) обличавају понооитост. охолост и гордост. А у св. Јеванђељу читамо, да ће сваки онај, који