Istočnik, Jan 31, 1905, page 15

Стр. 14

источник

Човјек такођер има своје предзначење. Он је дужан бити онакав какав треба да буде, иначе неће бити поштован од другијех, неће уважавати ни самога себе и неће бити срећан. Тежња срећи с човјеком је рођена, и он треба да буде убијеђен у томе, да ће се она само онда достићи, кад је он добар т. ј. кад се оно, што је за њега добро, налази у сагласности са планом васионе и са божанским одређањем. Под упливом страсти ми падамо у искушење те рачунамо својим добром и оно, што противурјечи опћем поретку и добру другијех људи, али ипак не можемо се у том убиједити; савјест нам казује, да то није добро, и чим се страсти стишају, све нам оно одвратно постане, што се налазило у противурјечности са општим поретком и добром другијех људи. Испуњавање дужности толико је потребно за нашу сопствену срећу, да чак и страдање и смрт, што је за нас како нам се чини, највеће зло, у радост се претварају у свијести благородног човјека, који страда н умире служећи ближњему, или испуњавајући божанску вољу Свемогућега. Дужност као и срећа човјечија састоји се у томе, да човјек буде онакав какав треба да буде. Вјера ту истину изражава са пуним и значајним ријечима: „човјек је сгворен по образу и подобију Вожјем". Шегова је и дужност и срећа да буде тај образ, а ништа друго; дужан је да буде добар, јер је и Вог добар, који је човјеку одредио да се уввиси до свих Шегових врлина, и да с њим сачињава једну цјелину. Глава П. /ћубав према истини. Прва је наша дужност љубити и вјеровати у истину. Истина је Бог. Мој друже, истовјетно је љубити Бога и љубити истину, зато буди одважан да тежиш ка истини и не обмањуј се лукавом речитошћу оних несретних и безумних мудраца, који свуда само опасна сјемена сумње сију. Разум је некористан па чак и штетан, ако се троши на обарање и помрачавање истине, или на стварање штетнијех појмова; ако он, на основу зла, које га окружава у животу, изводи очајни закључак, да ни сам живот није срећа; ако он не признаје општи закон васионе само за то, што се он у њој срета са узузетцима, за које му се чини, да одступају од општег поретка,