Istočnik

Стр. 14

источник

Човјек такођер има своје предзначење. Он је дужан бити онакав какав треба да буде, иначе неће бити поштован од другијех, неће уважавати ни самога себе и неће бити срећан. Тежња срећи с човјеком је рођена, и он треба да буде убијеђен у томе, да ће се она само онда достићи, кад је он добар т. ј. кад се оно, што је за њега добро, налази у сагласности са планом васионе и са божанским одређањем. Под упливом страсти ми падамо у искушење те рачунамо својим добром и оно, што противурјечи опћем поретку и добру другијех људи, али ипак не можемо се у том убиједити; савјест нам казује, да то није добро, и чим се страсти стишају, све нам оно одвратно постане, што се налазило у противурјечности са општим поретком и добром другијех људи. Испуњавање дужности толико је потребно за нашу сопствену срећу, да чак и страдање и смрт, што је за нас како нам се чини, највеће зло, у радост се претварају у свијести благородног човјека, који страда н умире служећи ближњему, или испуњавајући божанску вољу Свемогућега. Дужност као и срећа човјечија састоји се у томе, да човјек буде онакав какав треба да буде. Вјера ту истину изражава са пуним и значајним ријечима: „човјек је сгворен по образу и подобију Вожјем". Шегова је и дужност и срећа да буде тај образ, а ништа друго; дужан је да буде добар, јер је и Вог добар, који је човјеку одредио да се уввиси до свих Шегових врлина, и да с њим сачињава једну цјелину. Глава П. /ћубав према истини. Прва је наша дужност љубити и вјеровати у истину. Истина је Бог. Мој друже, истовјетно је љубити Бога и љубити истину, зато буди одважан да тежиш ка истини и не обмањуј се лукавом речитошћу оних несретних и безумних мудраца, који свуда само опасна сјемена сумње сију. Разум је некористан па чак и штетан, ако се троши на обарање и помрачавање истине, или на стварање штетнијех појмова; ако он, на основу зла, које га окружава у животу, изводи очајни закључак, да ни сам живот није срећа; ако он не признаје општи закон васионе само за то, што се он у њој срета са узузетцима, за које му се чини, да одступају од општег поретка,