Istočnik

источник

Стр. 143

Стари и данашњи Нерони и Дионлецијани. Прекесимо се у прва времена цркве Христове, у времена нозиата нам под именом „епохе гоњења хришћана"... Сваки хригпћанин зиаде за муке и гоњење за вјеру Христоку, што су их претриљели пошљедоватељи Спаситељеви првих вијекова наше ере. Ко није о њима слушао, чије срце није крварило читајући, колико су свирјепства показали прогонитељи Хришћанства? Ко не зна име Нероново и Диоклецијаново ? Ко с тим именима не доводи у свезу преставу о великим гониоцима имена Христова, који су хригаћане мстали на свакојаке муке, који су се надметали у средствима и начину, како ће повећати мучење и нагнати да отпада од вјере, који нијесу ништа штедили само да збришу хришћанство с лица земље? Ова имена преносе наш умни поглед у тегаку епоху хригаћанства, епоху натопљену и сувише крвљу не стотина, него хиљада мученика... Но успомена на ту епоху излијева и слатко чувство у душу хришћанина. Она говори о непобједивој сили и величини хришћанства. Нехотице долази на памет прогалост, ригае се слика побједе хригаћанства над незадоволоством и постепено препорађање духа и појмова овога силом крспе ријечи... Пренесимо се мислима у вријеме почетка хришћанства; погледајмо какав превраг оно чини са својим истинама, чим изазивље преставнике незнабоштва у крваву борбу!... Пред долазак Спаситељев развратни Рим влада свијетом; он влада свијем, развраћујући потчињене му провинције. Незнабогаки храм губи свој чар. Религија долази до дјетињарије, до кривљавине чаробњака... Код таких прилика тамо далеко — у Јудеји, чују се ријечи љубави, милосрђа. Божански Учитељ учи, „да људи један другога љубе", „да љубе ближње као сами себе". Он проповиједа кроткост, прагатање, братство... Чуди се најинтелигентпији свијет најсавргаенијој добродјетељи... Маса се забезекнула. Робови први пут у животу чуше, да су и они људи, и да су људи браћа... Вогаташ први пут чу приједлог да прода имање и раздијели сиротињи... Прва пут поче се проповиједати блаженство „оних, који су гладни и жедни правде..." Очарани животом и моћном ријечју иду за Христом ученици Му... Они оетављају све, кућу и породицу, само да буду увијек с Њим и слушају Његову науку... Наступају дани страдања Спаситељевога, дани мучни, дани неизрециве жалости и душевне муке за Његове пошљедоватеље. Али ето мјесто жалости — радости... Христос ускрсну и побиједи смрт. Дане жалости замијенише радосни дани јављања Спаситељевога вјернима.