Istočnik

СтЈ). 144

источник

Спаоитељ се узнесе... Изврши се велико дјело искупљења људскога рада. Но мало их тек схваћа величину догађаја, који се збио. Већина хоће да види у дошавшем земаљског господара. Ни сами ученици Христови, „не могу свега да схвате..." Но Дух утјешитељев по обећању Спаситељевом слази на њих, напомиње им ријечи и завјештај Учитељев и просвјећује их. Почиње апостолска проповијед по свем свијету. Апостоли проповиједају у Јерусалиму. ЕБих затварају у тамиицу, вуку их у судницу пред лице грозних и гњевних судија. Но рибаре, који вруће вјерују, не збуњују великагаи „овога свијета" и свјесни правичности своје проповиједи исповиједају пред јудејским скупом Учитеља-Христа. Нзима запријећују да не смију говорити о том имену ; шибају их, „наумљују, да их убију", но вјера и љубав према Христу све побјеђује... Они иду из суднице кажњени, „весели што су за име Господа Исуса удостојени да буду поругани", а кашње „не престају у цркви и по кућама да уче и проповиједају о Исусу Христу" (дј. ап. V. 41—-42). — Њихова топла и жива проповијед на првом кораку предобија за Христа многе пошљедоватеље... Апостоли и ученици им иду у Самарију, у ближе и даље крајеве свијета. „Ко всн> зел1лк > изиде в-кфдиТе их ^к, и кт*. концм вселемнма гллголк! и^т*". — Они иду у Рим, да ту у сред оргија, бакханалија и општега разврата објављују науку великога морала... Рим се покорава... Из почетка мало њих, кријући се ропски од пријатеља, рођака и знанаца исповиједа науку Христову; но број његових пошљедоватеља нагло расте... Нова наука продире и у Грчку, — тамо „гдје је било толико идола, колико философа, а толико философа, колико страсти"; свјетски мудраци први пут чују, да су грјешни; не вјерују, сумњају; но сила крсне ријечи не пазећи на ум њихов поражава срце... Нова вјера привлачи оне који се труде и којима је тешко, и они налазе у њој успокојењв душе и срца. Хришћанство расте и шири се гигантским кораком... Ипак му незнабоштво одма не уступа мјеста... Оно води с њиме крваву борбу... Оно изводи против њега Нероне и Диоклецијане, Декије и Трајане... Они убијају хиљаде пошљедоватеља Христовијех, но мјесто ових долазе нове и више хиљада који вјерују... Никаква средства не могу нагнати хришћане, да се одрекну вјере своје, и они умиру са именом свога Учитеља на устима и у срцу. Они гину на хиљаде, и што је више казна, што су веће муке, што је веће трзање и кидање, тим спокојнији остају хришћани, тим чешће, тим убједљивије и марљивије проповиједају.. . Што их је одушевљавало; што их је подражавало? Гдје је узрок побједе хришћанства? У чему је она? — Она је у великом обрасцу и примјеру Христовом. Сам Исус Христос личношћу својом, људском и