Istočnik, May 31, 1905, page 11

СтЈ). 144

источник

Спаоитељ се узнесе... Изврши се велико дјело искупљења људскога рада. Но мало их тек схваћа величину догађаја, који се збио. Већина хоће да види у дошавшем земаљског господара. Ни сами ученици Христови, „не могу свега да схвате..." Но Дух утјешитељев по обећању Спаситељевом слази на њих, напомиње им ријечи и завјештај Учитељев и просвјећује их. Почиње апостолска проповијед по свем свијету. Апостоли проповиједају у Јерусалиму. ЕБих затварају у тамиицу, вуку их у судницу пред лице грозних и гњевних судија. Но рибаре, који вруће вјерују, не збуњују великагаи „овога свијета" и свјесни правичности своје проповиједи исповиједају пред јудејским скупом Учитеља-Христа. Нзима запријећују да не смију говорити о том имену ; шибају их, „наумљују, да их убију", но вјера и љубав према Христу све побјеђује... Они иду из суднице кажњени, „весели што су за име Господа Исуса удостојени да буду поругани", а кашње „не престају у цркви и по кућама да уче и проповиједају о Исусу Христу" (дј. ап. V. 41—-42). — Њихова топла и жива проповијед на првом кораку предобија за Христа многе пошљедоватеље... Апостоли и ученици им иду у Самарију, у ближе и даље крајеве свијета. „Ко всн> зел1лк > изиде в-кфдиТе их ^к, и кт*. концм вселемнма гллголк! и^т*". — Они иду у Рим, да ту у сред оргија, бакханалија и општега разврата објављују науку великога морала... Рим се покорава... Из почетка мало њих, кријући се ропски од пријатеља, рођака и знанаца исповиједа науку Христову; но број његових пошљедоватеља нагло расте... Нова наука продире и у Грчку, — тамо „гдје је било толико идола, колико философа, а толико философа, колико страсти"; свјетски мудраци први пут чују, да су грјешни; не вјерују, сумњају; но сила крсне ријечи не пазећи на ум њихов поражава срце... Нова вјера привлачи оне који се труде и којима је тешко, и они налазе у њој успокојењв душе и срца. Хришћанство расте и шири се гигантским кораком... Ипак му незнабоштво одма не уступа мјеста... Оно води с њиме крваву борбу... Оно изводи против њега Нероне и Диоклецијане, Декије и Трајане... Они убијају хиљаде пошљедоватеља Христовијех, но мјесто ових долазе нове и више хиљада који вјерују... Никаква средства не могу нагнати хришћане, да се одрекну вјере своје, и они умиру са именом свога Учитеља на устима и у срцу. Они гину на хиљаде, и што је више казна, што су веће муке, што је веће трзање и кидање, тим спокојнији остају хришћани, тим чешће, тим убједљивије и марљивије проповиједају.. . Што их је одушевљавало; што их је подражавало? Гдје је узрок побједе хришћанства? У чему је она? — Она је у великом обрасцу и примјеру Христовом. Сам Исус Христос личношћу својом, људском и