Istočnik

Бр. 5.

ИСТОЧНИК

Стр. 137

тијелом и крвљу ЕБеговом, дужан је сваки православни Хришћанин запитати га окако: може ли Вог више учинити него човјек и више од његова разума ? И кад ти рекне: може, — реци му: а зашто да он не може дати нама своје тијело за храну ? Ријечју Господњом нвбеса се отворише (Р. 32, 6): а том истом ријечи Вожјом претвара он хљеб и вино у тијело и крв Своју"* 2. „И ако се чудиш томе, како то, да је Христос — и на трпези, и на небу, а ти се чуди и томе, како једно сунце, које нам овдје свијетли и грије нас, у исто вријеме свијетли и на небу и на земљи, и на истоку и на западу, и по свима крајевима свијета. Тако и Христос —• у исто вријеме и на небу и на земљи — у пречистим тајнама, као свомогући и свесилни, и на небу истински по суштаству, и на земљи силом Вожанства, свршује велика и дивна дјела, непостижимо и неисказано, што надмашује ум људски". 3. И опет, ако се чудиш томе, како се један Христос у многим частицама даје вјернима као цио, не мањи у једној частици и не већи у другој: — чуди се и томе, како је мој један глас и код мене у устима, и у вашим ушима један и исти глас". 4. „И ако се чудиш томе, како се тијело не разорава у дробљењу Тајне, кад се дроби Агнец, и како је у свакој частици цио и савршени Христос; чуди се и томе, како то, кад се огледало раздроби на мале дијелове, не дроби се с њим и лице човјечије, већ се у свакој частици огледала види цијело лице као и у читавом, великом огледалу". 5. „Ако се чудиш томе, како то, да се Христос, који се често једе, не умањује, већ остаје на вијеки цио; — а ти се чуди и томе, како то, кад једном свијећом запалиш друге свијеће, не умањујеш тиме свјетлости прве свијеће". 6. „И ако питаш о томе, како да се Христос, који уђе у унутрашњост нашега тијела, не оскврњује и не затвара? то и ја питам: сунце које прелази и преко нечистих мјеста, да ли се оскврњује или не? —■ Знам да се мудри и смјели не ће усудити рећи: да! Тим више не оскврњује се Христос, свјетлост сваке чистоће, и затвара се онај, који постоји, којега не могоше задржати ни ад, ни гробни печати, ни врата код улаза к ученицима, која бјеху затворена и чврсто закључана". 7. „И ако се чудиш, како је у тако малој частици тајне потпуни и цио Христос, а ти се чуди и томе, како то, да се у тако малој зјеници ока твога смјесте и она обухвати тако велике градове? Но сазнавши то, ти не исоитуј тајне, која се не да докучити, већ с њесумњивом вјером и срдачном љубави одај благодарност страшному