Istočnik

Вр. 10.

источник

Стр. 321

Потврђујући чињеницу, да нема не само народа него нн племена, које не би имало ма какве религије, пита се писац: гдје је извор религији ? Да ли у теоријском знању, човјечијој вољи, чувству или у заједници тих свију страна нашег душевног живота? („ОЈе Рогтеп с1ез ОПаивеаз ип(1 (Зег ХЈгзргип^ Дег Е,е11 §1оп "). Одговор је овај: »При постаја'њу религије и религиозног вјеровања у њиховом најопштијем облику узима удјела сав човјечји душевни живот; чувство наслућује или вјерује у пролазном непролазно, разум пак покушава, да то непролазно одреди, а воља види у томе задње измирење ових моралних диференција.« (стр. 42). »Идеја о Богу* обухвата три предавања. У првом је изнешен историјски пријеглед идеје о Богу, узимајући као најстарији облик доказивања да има Бога, козмолошко-телеолошки доказ грчког философа Анаксагоре (500 пр. Хр.). Колико је снаге у козмолошком доказу, види се и по том, што сам Јоћп Боеке држи за најсигурнију и најјаснију истину то, да се божије невидљиво биће, његова вјечна сила и божанство види у његовим дјелима т. ј. у стварању свијета. Писац се осврнуо и на приговоре и побијања доказа о божјем бићу у критичком прегледу идеје о Богу. Ту се задржао највише на Канту, који — као што је познато — у својој „Кгшк сЗег гетеп УегпипЛ" пориче вриједност свим доказима Божјега бића, док се у „Кппк с1ег ргакМбсћеп Уегаии1к" слаже с моралним доказом. Кант каже: »Божије је биће пред форумом теоретичког разума хипотеза а обзиром на практични разум то је вјера разума.« У критичко-догматичком прегледу износи писац погледе новијих философа, њемачких идеалиста: Фхтеа, Шелинга и Хегела, и модерних позитивиста, њихово мишљење о Богу и доказима божјега бића. — Не износећи опширније садржај ових предавања као ни мишљења појединих философа — гпто и није циљ овога ириказа — ми ћемо изнијети само резултат, до ког је дошао. писац иза ова три предавања о божјем бићу: Суд о доказима божјега бића је релативан; он се одређује по одгоју, опћењу с људима и књигама, а донекле и по личном искуству из живота. Осим тога живу представу о божанству нећемо наћи у књигама него у природи Поједини пак докази сами су за се недовољни, истом сви скупа имају вриједност, тада чине периферију једног круга, с које се може иреко многих полупрјечника доћи до средине. Даље говори писац о »стварању у времену« и »Јединству и развијању козмоса« спомињући разне хипотезе о стварању и развијању свијета и износећи погрјешке и недостатке тих хипотеза. — Говорећи о »Историји земљина развијања« наводи ријечи С. СГУГег-а. (1769.—1832.): »Мојсије нам је оставио једну козмогонију, чија се тачност сваким даном потврђује« и вели, као и Бакон, да нас само прегледно и површно познавање природе одводи од Бога, а свако дубље и темељније проучавање доводи натраг к Богу. — У три даља предавања третира писац питања о »Проблему органскога живота«, »Постанку врста« и о »Човјеку« задржавајући се подуже на учењу Дарвина и Хекла. — Доказујући, да човјек има слободну вољу и бесмртну душу (у предавањима: „В1е тепзсћНсће ДУаћНгеЉеН" и „01е ХЈпв^в!^НсБкеИззГвее") изнио нам је писац уједно и историју разиих мишљења о тим питањима почевши од грчких па до данашњих философа. — -У завршном предавању „РћПозо^е ип<1 гећојбзе Сг1аиБе" говори писац о задаћи философије, о њеном одношају према природним наукама и религији. х Да завршимо. Бићемо кратки и споменућемо само главне одлике ове